Штрајк глађу на капији Европе

Суботица, Хоргош – После два дана без хране, седећи на подневном сунцу на земљи на којој је пре тога спаљен коров, Саит је изгубио свест. Мршавом младићу након што се срушио на земљу притрчали су сапатници и сапатници, мигранти који од недеље увече штрајкују глађу пред оградом уз гранични прелаз Хоргош. Ту су и „Лекари света”, докторка му полива лице водом, мери пулс, прискачу и људи из Комесаријата за миграције, трљају му руке водом и подижу ноге, како би помогли да поврати свест.

Нешто касније, Саит је, сада већ свестан, смештен под тенду коју је медицинско особље раширило, а недалеко од њега пружају помоћ жени која преживљава епилептични напад. Позвана је и екипа хитне помоћи из Суботице, али њихово возило не може да се спусти стрмим, изрованим прашњавим атарским путем до миграната у пољу, те оне којима треба помоћ комбијима међународне медицинске помоћи превозе до аутопута.

На пољани иза замишљене граничне линије Србије, а на простору тик уз жилет-жицу коју је Мађарска подигла прошлог септембра, од недеље увече формирано је ново окупљалиште миграната, недалеко од већ постојећег кампа оних који чекају на предају захтева за азил. Реч је искључиво о мушкарцима, већином из Авганистана и Пакистана који су, након штрајка глађу у парку код Аутобуске станице у Београду, пешке, а потом и возом кренули до границе да протестују што им Мађарска не дозвољава пролаз до других земаља Европске уније. Они су на границу на Хоргошу стигли у недељу увече.

Аман Захеб из Пакистана каже нам да два дана нису јели. Многи имају завоје на ногама, напрсли жуљеви су код појединих због прашине почели и да се инфицирају.

 – То је невероватно, ми им синоћ превијамо стопала, а они певају – каже нам дежурна докторица из „Лекара света”.

На пољани је око стотинак миграната, они кажу да их има 150, а уз њих осим лекара дежурају и полицајци. Мигранти седе по групама, ретко ко од њих зна енглески, али успевамо толико да сазнамо да само пију воду, а да су црвене качкете као заштиту од сунца добили од Црвеног крста.

Иако су већином из Авганистана и Пакистана, њихове судбине су различите, међу њима има и оних који су већ покушали да пређу мађарску границу па су враћени. Аман је захтев за добијање азила поднео у Грчкој, али није дочекао одговор, а и није био заинтересован да остане у Грчкој јер каже тамо ситуација није добра. Адил је такође млади Пакистанац, из предела око Кашмира, и објашњава да штрајкују глађу како би приморали мађарску администрацију да убрза процедуру и не обрађује само 15 захтева дневно, или да их пропусти до жељених дестинација. Он би у Италију, већина миграната са којим овде борави у Немачку. Адил нема одговор на питање како ће то, што мигранти штрајкују глађу на територији Србије, приморати Мађарску да подигне ограду за њих. Мигранти који овде, на сунцу и пољани без икаквог заклона, штрајкују глађу немају идеју шта даље, и шта  ће предузети уколико врата Европе за њих и даље остану затворена.

На територији Суботице је у сваком тренутку више од 1.500 миграната. У Привременом прихватном центру који је у понедељак пре подне посетио министар у техничкој влади Александар Вулин смештено је око 500 миграната, што је пет пута више од капацитета овог центра. На граничним прелазима у дивљим камповима на Хоргошу и на Келебији, који су се формирали уз мађарске транзитне зоне, има укупно више од 800 миграната.

Мађарска, у две транзитне зоне сваког дана пропусти тек по 15 породица, а предност имају породице из ратом захваћених подручја. Министар Вулин је рекао да Србија упркос томе неће мењати своју политику ни према економским мигрантима јер на то нема право.

Из угла пограничног града какав је Суботица, изгледа да је овде заглавио велики број миграната који или немају шансе да добију азил у ЕУ, или ће с ове стране границе чекати и месецима на позитивну одлуку. При томе, Мађарска је у последњих месец дана олако је проширила погранични појас на осам километара и у Србију вратила више од хиљаду миграната који су покушали илегално да пређу границу.

На граничном прелазу Хоргош уз жицу коју је подигла Мађарска створена је нека врста „фавеле”, насеља оних који чекају да буду позвани у транзитни центар нашег северног суседа. Они који су дуже ту шаторе су обложили великим гранама са лишћем које пружа заштиту, нашли су и неку ћебад и плахте да формирају пољске тушеве, дечаци се играју лоптом и пребацују је преко импровизоване одбојкашке мреже.

Прилази нам Хатра Тавало, новинарка из Авганистана, која је ту је већ трећу седмицу, па се и са домаћим извештачима већ неколико пута срела. Дошла је са породицом, супругом и сином од две године. Нада се да ће следеће седмице и они ући у транзитни центар, а до тада својим „ајфоном” снима документарац о животу овде.