Štrajk glađu na kapiji Evrope

Subotica, Horgoš – Posle dva dana bez hrane, sedeći na podnevnom suncu na zemlji na kojoj je pre toga spaljen korov, Sait je izgubio svest. Mršavom mladiću nakon što se srušio na zemlju pritrčali su sapatnici i sapatnici, migranti koji od nedelje uveče štrajkuju glađu pred ogradom uz granični prelaz Horgoš. Tu su i „Lekari sveta”, doktorka mu poliva lice vodom, meri puls, priskaču i ljudi iz Komesarijata za migracije, trljaju mu ruke vodom i podižu noge, kako bi pomogli da povrati svest.

Nešto kasnije, Sait je, sada već svestan, smešten pod tendu koju je medicinsko osoblje raširilo, a nedaleko od njega pružaju pomoć ženi koja preživljava epileptični napad. Pozvana je i ekipa hitne pomoći iz Subotice, ali njihovo vozilo ne može da se spusti strmim, izrovanim prašnjavim atarskim putem do migranata u polju, te one kojima treba pomoć kombijima međunarodne medicinske pomoći prevoze do autoputa.

Na poljani iza zamišljene granične linije Srbije, a na prostoru tik uz žilet-žicu koju je Mađarska podigla prošlog septembra, od nedelje uveče formirano je novo okupljalište migranata, nedaleko od već postojećeg kampa onih koji čekaju na predaju zahteva za azil. Reč je isključivo o muškarcima, većinom iz Avganistana i Pakistana koji su, nakon štrajka glađu u parku kod Autobuske stanice u Beogradu, peške, a potom i vozom krenuli do granice da protestuju što im Mađarska ne dozvoljava prolaz do drugih zemalja Evropske unije. Oni su na granicu na Horgošu stigli u nedelju uveče.

Aman Zaheb iz Pakistana kaže nam da dva dana nisu jeli. Mnogi imaju zavoje na nogama, naprsli žuljevi su kod pojedinih zbog prašine počeli i da se inficiraju.

 – To je neverovatno, mi im sinoć previjamo stopala, a oni pevaju – kaže nam dežurna doktorica iz „Lekara sveta”.

Na poljani je oko stotinak migranata, oni kažu da ih ima 150, a uz njih osim lekara dežuraju i policajci. Migranti sede po grupama, retko ko od njih zna engleski, ali uspevamo toliko da saznamo da samo piju vodu, a da su crvene kačkete kao zaštitu od sunca dobili od Crvenog krsta.

Iako su većinom iz Avganistana i Pakistana, njihove sudbine su različite, među njima ima i onih koji su već pokušali da pređu mađarsku granicu pa su vraćeni. Aman je zahtev za dobijanje azila podneo u Grčkoj, ali nije dočekao odgovor, a i nije bio zainteresovan da ostane u Grčkoj jer kaže tamo situacija nije dobra. Adil je takođe mladi Pakistanac, iz predela oko Kašmira, i objašnjava da štrajkuju glađu kako bi primorali mađarsku administraciju da ubrza proceduru i ne obrađuje samo 15 zahteva dnevno, ili da ih propusti do željenih destinacija. On bi u Italiju, većina migranata sa kojim ovde boravi u Nemačku. Adil nema odgovor na pitanje kako će to, što migranti štrajkuju glađu na teritoriji Srbije, primorati Mađarsku da podigne ogradu za njih. Migranti koji ovde, na suncu i poljani bez ikakvog zaklona, štrajkuju glađu nemaju ideju šta dalje, i šta  će preduzeti ukoliko vrata Evrope za njih i dalje ostanu zatvorena.

Na teritoriji Subotice je u svakom trenutku više od 1.500 migranata. U Privremenom prihvatnom centru koji je u ponedeljak pre podne posetio ministar u tehničkoj vladi Aleksandar Vulin smešteno je oko 500 migranata, što je pet puta više od kapaciteta ovog centra. Na graničnim prelazima u divljim kampovima na Horgošu i na Kelebiji, koji su se formirali uz mađarske tranzitne zone, ima ukupno više od 800 migranata.

Mađarska, u dve tranzitne zone svakog dana propusti tek po 15 porodica, a prednost imaju porodice iz ratom zahvaćenih područja. Ministar Vulin je rekao da Srbija uprkos tome neće menjati svoju politiku ni prema ekonomskim migrantima jer na to nema pravo.

Iz ugla pograničnog grada kakav je Subotica, izgleda da je ovde zaglavio veliki broj migranata koji ili nemaju šanse da dobiju azil u EU, ili će s ove strane granice čekati i mesecima na pozitivnu odluku. Pri tome, Mađarska je u poslednjih mesec dana olako je proširila pogranični pojas na osam kilometara i u Srbiju vratila više od hiljadu migranata koji su pokušali ilegalno da pređu granicu.

Na graničnom prelazu Horgoš uz žicu koju je podigla Mađarska stvorena je neka vrsta „favele”, naselja onih koji čekaju da budu pozvani u tranzitni centar našeg severnog suseda. Oni koji su duže tu šatore su obložili velikim granama sa lišćem koje pruža zaštitu, našli su i neku ćebad i plahte da formiraju poljske tuševe, dečaci se igraju loptom i prebacuju je preko improvizovane odbojkaške mreže.

Prilazi nam Hatra Tavalo, novinarka iz Avganistana, koja je tu je već treću sedmicu, pa se i sa domaćim izveštačima već nekoliko puta srela. Došla je sa porodicom, suprugom i sinom od dve godine. Nada se da će sledeće sedmice i oni ući u tranzitni centar, a do tada svojim „ajfonom” snima dokumentarac o životu ovde.