Которска „црква свађалица”

Котор – У „референдумској” 2006. години мултинационална Бока у којој су вековима паралелно живеле две стране света, православље и католичанство, постала је „богатија” за нови верски објекат. На которској пјацети, стешњена уским пролазима и шкурама у троуглу између некадашњег затвора, седишта градске музике и галерије породице Хомен, осванула је „црква” тзв. ЦПЦ. Адаптирана и реконструисана кућа, коју је средином прошлог века римокатоликиња Винка Томичић са целокупном имовином поклонила Которској бискупији, постала је преко ноћи место окупљања присталица самозваног аутокефалног црногорског митрополита Мираша Дедића.

Од православних обележја на овој необичној „цркви” љубопитљиво око пролазника може уочити звоник на преслицу са једним звоном, спомен-плочу са подацима о имену и „ктиторима” и уско степениште које води до просторије предвиђене за богослужење на другом спрату. Тако је силом необичних околности и политичких прилика породична кућа которских римокатолика постала прва „црква” ЦПЦ у Боки и други новосаграђени објекат ове неканонске верске организације у Црној Гори након тзв. „владичанског двора” на Цетињу где столује Мираш Дедеић, рашчињени свештеник Цариградске патријаршије.

Архијерејски намесник бококоторски, протојереј-ставрофор Момчило Кривокапић каже да у последње време древни Котор предњачи у антисрпским акцијама у Црној Гори чији је резултат и ова кућа коју зове „црквом свађалицом”.

– Дефинитивно је реч о прозелитској акцији у којој је покојни римокатолички свештеник, дон Бранко Сбутега у свом унијатском заносу веровао да ће прављењем једног таквог објекта моћи направити кост за свађу, цркву свађалицу. Сви који се у њој окупљају потенцијални су римокатолици. Тврдим да нико од њих неће остати православан. Већина оних који се тамо окупљају одлазе на мисе у катедралу Светог Трипуна. Велико је питање колико је у томе учествовала официјелна Римокатоличка црква. Не треба грешити душу. Бискуп которски је частан човек и он није учествовао у томе, али су други то радили иза његових леђа – каже дугогодишњи которски парох.

Архијерејско намесништво бококоторско поседује комплетну документацију о случају „Мирашеве цркве” у Котору. Након што је породица Томичић имовину поклонила Римокатоличкој цркви, у данашњој „цркви” до краја седамдесетих година становала је породица Жерајић. Пре неколико година челни људи у „Каритасу” дошли су на идеју да кућу преуреде у канцеларију, а онда је на сцену ступио которски Регионални завод за заштиту споменика културе који је дао сагласност за пренамену простора и претварање куће у „цркву”.

– Из пројекта, до којег смо успели да дођемо, видели смо да је сутерен претворен у канцеларију а врата пробијена на незаконит начин – истиче протојереј-ставрофор Кривокапић.

Из документације се лако може закључити да је покојни дон Бранко Сбутега, оснивач и председник „Каритаса” Которске бискупије, кућу препустио извесном Вуку Рајковићу, службенику „Ине” из Загреба.

Да подизање цркве тзв. ЦПЦ у Котору не мути само воду у односима православаца и католика у Боки већ и у самом комшилуку, сведочи тужба првог комшије адвоката Кртолице против извођача и власника због мењања намене објекта и затварања прилаза његовој кући.