Kotorska „crkva svađalica”

Kotor – U „referendumskoj” 2006. godini multinacionalna Boka u kojoj su vekovima paralelno živele dve strane sveta, pravoslavlje i katoličanstvo, postala je „bogatija” za novi verski objekat. Na kotorskoj pjaceti, stešnjena uskim prolazima i škurama u trouglu između nekadašnjeg zatvora, sedišta gradske muzike i galerije porodice Homen, osvanula je „crkva” tzv. CPC. Adaptirana i rekonstruisana kuća, koju je sredinom prošlog veka rimokatolikinja Vinka Tomičić sa celokupnom imovinom poklonila Kotorskoj biskupiji, postala je preko noći mesto okupljanja pristalica samozvanog autokefalnog crnogorskog mitropolita Miraša Dedića.

Od pravoslavnih obeležja na ovoj neobičnoj „crkvi” ljubopitljivo oko prolaznika može uočiti zvonik na preslicu sa jednim zvonom, spomen-ploču sa podacima o imenu i „ktitorima” i usko stepenište koje vodi do prostorije predviđene za bogosluženje na drugom spratu. Tako je silom neobičnih okolnosti i političkih prilika porodična kuća kotorskih rimokatolika postala prva „crkva” CPC u Boki i drugi novosagrađeni objekat ove nekanonske verske organizacije u Crnoj Gori nakon tzv. „vladičanskog dvora” na Cetinju gde stoluje Miraš Dedeić, raščinjeni sveštenik Carigradske patrijaršije.

Arhijerejski namesnik bokokotorski, protojerej-stavrofor Momčilo Krivokapić kaže da u poslednje vreme drevni Kotor prednjači u antisrpskim akcijama u Crnoj Gori čiji je rezultat i ova kuća koju zove „crkvom svađalicom”.

– Definitivno je reč o prozelitskoj akciji u kojoj je pokojni rimokatolički sveštenik, don Branko Sbutega u svom unijatskom zanosu verovao da će pravljenjem jednog takvog objekta moći napraviti kost za svađu, crkvu svađalicu. Svi koji se u njoj okupljaju potencijalni su rimokatolici. Tvrdim da niko od njih neće ostati pravoslavan. Većina onih koji se tamo okupljaju odlaze na mise u katedralu Svetog Tripuna. Veliko je pitanje koliko je u tome učestvovala oficijelna Rimokatolička crkva. Ne treba grešiti dušu. Biskup kotorski je častan čovek i on nije učestvovao u tome, ali su drugi to radili iza njegovih leđa – kaže dugogodišnji kotorski paroh.

Arhijerejsko namesništvo bokokotorsko poseduje kompletnu dokumentaciju o slučaju „Miraševe crkve” u Kotoru. Nakon što je porodica Tomičić imovinu poklonila Rimokatoličkoj crkvi, u današnjoj „crkvi” do kraja sedamdesetih godina stanovala je porodica Žerajić. Pre nekoliko godina čelni ljudi u „Karitasu” došli su na ideju da kuću preurede u kancelariju, a onda je na scenu stupio kotorski Regionalni zavod za zaštitu spomenika kulture koji je dao saglasnost za prenamenu prostora i pretvaranje kuće u „crkvu”.

– Iz projekta, do kojeg smo uspeli da dođemo, videli smo da je suteren pretvoren u kancelariju a vrata probijena na nezakonit način – ističe protojerej-stavrofor Krivokapić.

Iz dokumentacije se lako može zaključiti da je pokojni don Branko Sbutega, osnivač i predsednik „Karitasa” Kotorske biskupije, kuću prepustio izvesnom Vuku Rajkoviću, službeniku „Ine” iz Zagreba.

Da podizanje crkve tzv. CPC u Kotoru ne muti samo vodu u odnosima pravoslavaca i katolika u Boki već i u samom komšiluku, svedoči tužba prvog komšije advokata Krtolice protiv izvođača i vlasnika zbog menjanja namene objekta i zatvaranja prilaza njegovoj kući.