Салмонела у житу са шлагом

У житу са шлагом сервираном у куршумлијском вртићу „Сунце” откривена је бактерија салмонела, којом је досад заражено шеснаесторо деце и два радника, a једанаесторо малишана је хоспитализовано на прокупачком инфективном одељењу, изјавио је јуче проф. др Зоран Величковић, начелник Центра за превенцију болести Института за јавно здравље у Нишу.

Портпарол прокупачке болнице Јелена Пантовић рекла је Танјугу да је у њиховој лабораторији потврђено присуство бактерије. Хоспитализована деца су добро, рекла је она, напомињући да прокупачка болница располаже довољним смештајним капацитетима уколико за то буде потребе.

У вртићу „Сунце” у Куршумлији борави 227 деце, запослeно је 35 радника, а ово је прво тровање храном.

– На позив локалног епидемиолога обављен је ванредни санитарни надзор и преглед свих запослених. Хигијенско стање у вртићу је задовољавајуће – истакла је за наш лист Сузана Стојковић, шеф Одсека санитарне инспекције за Топлички округ.

Према њеним речима, у другим вртићима тренутно нема оболелих, а обданиште „Сунце” јуче није било затворено иако је у њему било мање деце него уобичајено.

Будући да се сваке године у неком вртићу у Србији појави епидемија салмонеле, руководиоци објеката кажу да су контроле намирница све ригорозније. Ради спречавања појаве тровања храном, стручњаци завода за јавно здравље у сарадњи са санитарним техничарима свакодневно контролишу квалитет хране коју једу најмлађи.

Родитељима се сваке недеље предочава јеловник хране која ће бити послужена малишанима у обдаништима, а све под будним оком нутрициониста. Намирнице се довозе у централне кухиње, где се храна припрема, а затим дистрибуира по вртићима. Кад намирнице стигну, примају их магационер и нутрициониста који прегледају да ли је рок трајања на намирницама видљив и исправан. Након тога нутриционисти и санитарни техничари проверавају енергетску вредност и исправност.

Према речима Маје Стефановић, директорке ПУ „11. април” у Новом Београду, у њиховој централној кухињи сваког дана припрема се од 3.500 до 5.000 оброка, а сваки корак у ланцу исхране у вртићима је добро испланиран према строгим захтевима и правилнику о обради намирница пре припреме.

– Градски завод за јавно здравље редовно узоркује храну. Са њима, као и са санитарном инспекцијом, стално сарађујемо.

Важно је да нема складиштења и замрзавања хране, него да се она у кухиње уноси свакодневно. Такође, после термичке обраде, која је веома важна, храна се поново узоркује пре него што се нађе у тањиру. Све што малишани поједу пролази бар три круга различитих контрола, а два пута месечно квалитет оброка проверавају и стручњаци Градског завода за јавно здравље – истиче Стефановићева.

У новобеоградским вртићима ради дезинфекције постављене су и машине за прање судова, а запослени у кухињама иду и на обуку о хигијенском минимуму у ГЗЗЗ, где се едукују како да се припрема храна за колективну исхрану.

Стручњаци Завода за јавно здравље обављају систематску контролу исхране деце, учествују у планирању, контроли и припреме хране, анализи јеловника и, ненајављено, најмање једном месечно, обилазе вртиће и узимају узорке припремљених оброка. Исправност радних површина и кувара редовно контролишу санитарни инспектори.

У Предшколској установи „Сима Милошевић” у Земуну салмонела се појавила 2003. године.

Уколико има више деце са симптомима цревне инфекције, према речима Јасне Роговић, сарадника за превентивну и здравствену заштиту у овој установи, предузимају се мере које подразумевају узимање података, обавештавање надлежног педијатра и прослеђивање Градском заводу за јавно здравље.

– Свакодневна контрола хране при пријему у наше централне магацине, као и приликом припреме у кухињама, уз хигијенски приступ, веома је битна. Веома је тешко изоловати узрочник салмонеле, односно пронаћи у којој се намирници или производу ова бактерија нашла. Међутим, постоје и друге могућности ширења ове бактерије, нарочито у колективима где бораве деца, јер малишани могу да се заразе и код куће па да заразу пренесу на другу децу – објашњава Рогићева.

Она истиче да стручњаци Градског завода за јавно здравље стално долазе у њихове централне и дистрибутивне кухиње и узимају узорке намирница, као и брисеве са површина и прибора у кухињи, и код запослених.

Рогићева истиче да је рад са децом узраста до седам година веома обавезујући, и да се никада не може предвидети када може да дође до неке инфекције.