Salmonela u žitu sa šlagom

U žitu sa šlagom serviranom u kuršumlijskom vrtiću „Sunce” otkrivena je bakterija salmonela, kojom je dosad zaraženo šesnaestoro dece i dva radnika, a jedanaestoro mališana je hospitalizovano na prokupačkom infektivnom odeljenju, izjavio je juče prof. dr Zoran Veličković, načelnik Centra za prevenciju bolesti Instituta za javno zdravlje u Nišu.

Portparol prokupačke bolnice Jelena Pantović rekla je Tanjugu da je u njihovoj laboratoriji potvrđeno prisustvo bakterije. Hospitalizovana deca su dobro, rekla je ona, napominjući da prokupačka bolnica raspolaže dovoljnim smeštajnim kapacitetima ukoliko za to bude potrebe.

U vrtiću „Sunce” u Kuršumliji boravi 227 dece, zaposleno je 35 radnika, a ovo je prvo trovanje hranom.

– Na poziv lokalnog epidemiologa obavljen je vanredni sanitarni nadzor i pregled svih zaposlenih. Higijensko stanje u vrtiću je zadovoljavajuće – istakla je za naš list Suzana Stojković, šef Odseka sanitarne inspekcije za Toplički okrug.

Prema njenim rečima, u drugim vrtićima trenutno nema obolelih, a obdanište „Sunce” juče nije bilo zatvoreno iako je u njemu bilo manje dece nego uobičajeno.

Budući da se svake godine u nekom vrtiću u Srbiji pojavi epidemija salmonele, rukovodioci objekata kažu da su kontrole namirnica sve rigoroznije. Radi sprečavanja pojave trovanja hranom, stručnjaci zavoda za javno zdravlje u saradnji sa sanitarnim tehničarima svakodnevno kontrolišu kvalitet hrane koju jedu najmlađi.

Roditeljima se svake nedelje predočava jelovnik hrane koja će biti poslužena mališanima u obdaništima, a sve pod budnim okom nutricionista. Namirnice se dovoze u centralne kuhinje, gde se hrana priprema, a zatim distribuira po vrtićima. Kad namirnice stignu, primaju ih magacioner i nutricionista koji pregledaju da li je rok trajanja na namirnicama vidljiv i ispravan. Nakon toga nutricionisti i sanitarni tehničari proveravaju energetsku vrednost i ispravnost.

Prema rečima Maje Stefanović, direktorke PU „11. april” u Novom Beogradu, u njihovoj centralnoj kuhinji svakog dana priprema se od 3.500 do 5.000 obroka, a svaki korak u lancu ishrane u vrtićima je dobro isplaniran prema strogim zahtevima i pravilniku o obradi namirnica pre pripreme.

– Gradski zavod za javno zdravlje redovno uzorkuje hranu. Sa njima, kao i sa sanitarnom inspekcijom, stalno sarađujemo.

Važno je da nema skladištenja i zamrzavanja hrane, nego da se ona u kuhinje unosi svakodnevno. Takođe, posle termičke obrade, koja je veoma važna, hrana se ponovo uzorkuje pre nego što se nađe u tanjiru. Sve što mališani pojedu prolazi bar tri kruga različitih kontrola, a dva puta mesečno kvalitet obroka proveravaju i stručnjaci Gradskog zavoda za javno zdravlje – ističe Stefanovićeva.

U novobeogradskim vrtićima radi dezinfekcije postavljene su i mašine za pranje sudova, a zaposleni u kuhinjama idu i na obuku o higijenskom minimumu u GZZZ, gde se edukuju kako da se priprema hrana za kolektivnu ishranu.

Stručnjaci Zavoda za javno zdravlje obavljaju sistematsku kontrolu ishrane dece, učestvuju u planiranju, kontroli i pripreme hrane, analizi jelovnika i, nenajavljeno, najmanje jednom mesečno, obilaze vrtiće i uzimaju uzorke pripremljenih obroka. Ispravnost radnih površina i kuvara redovno kontrolišu sanitarni inspektori.

U Predškolskoj ustanovi „Sima Milošević” u Zemunu salmonela se pojavila 2003. godine.

Ukoliko ima više dece sa simptomima crevne infekcije, prema rečima Jasne Rogović, saradnika za preventivnu i zdravstvenu zaštitu u ovoj ustanovi, preduzimaju se mere koje podrazumevaju uzimanje podataka, obaveštavanje nadležnog pedijatra i prosleđivanje Gradskom zavodu za javno zdravlje.

– Svakodnevna kontrola hrane pri prijemu u naše centralne magacine, kao i prilikom pripreme u kuhinjama, uz higijenski pristup, veoma je bitna. Veoma je teško izolovati uzročnik salmonele, odnosno pronaći u kojoj se namirnici ili proizvodu ova bakterija našla. Međutim, postoje i druge mogućnosti širenja ove bakterije, naročito u kolektivima gde borave deca, jer mališani mogu da se zaraze i kod kuće pa da zarazu prenesu na drugu decu – objašnjava Rogićeva.

Ona ističe da stručnjaci Gradskog zavoda za javno zdravlje stalno dolaze u njihove centralne i distributivne kuhinje i uzimaju uzorke namirnica, kao i briseve sa površina i pribora u kuhinji, i kod zaposlenih.

Rogićeva ističe da je rad sa decom uzrasta do sedam godina veoma obavezujući, i da se nikada ne može predvideti kada može da dođe do neke infekcije.