​Кад се псима зноје шапе

Када ми тешко дишемо и некако се једва одржавамо на ногама због врућине, они дахћу и полако ходају, нису расположени за дуже шетње, а нису ни гладни. Више им пријају дебела хладовина и мировање, а потребно им је и мноооого воде. Када пси иза себе остављају траг шапа а нису згазили у бару нити су закорачили у неку воду значи да им је много врућина и да им се јастучићи на ногама зноје.

На великим врућинама и јаком сунцу које пржи како нама тако и кућним љубимцима, посебно псима, неопходан је спас од жеге.

Не треба их шетати кад је врелина најјача јер асфалт је врео и могу да добију опекотине по шапама, прегреју се и прети им топлотни удар. На то указују промене понашања – дезоријентисаност, неконтролисано шетање очију лево, десно, малаксалост, дахтање и прекомерно балављење, летаргија, па чак и повраћање у неким случајевима. Чим се примети неки од ових знакова требало би пса склонити с врућине, у прву хладовину, дати му хладну воду и попрскати га, оставити га да лежи на хладном бетону да би се он природним путем охладио. Кад се сам мало придигне требало би га повести кући и оставити да мирује.

Уколико се не одреагује правовремено, пас може да доживи топлотни удар – уколико му потече крв из носа и онесвести се хитан одлазак код ветеринара је неизбежан за спас пса.

А да би се то спречило треба их изводити рано ујутру и касно увече, често им давати воду да пију, треба их квасити влажним сунђером испод и иза врата, пустити их да леже на хладном и влажном бетону, испрскати их цревом...

Најважније је да власници знају да љубимце не смеју да остављају директно на сунцу, и никако у аутомобилима ни на кратко док „само да скокну” до продавнице. Јер, ако је напољу 30 степени, у ауту је за само неколико минута више од 60 степени, објашњава др Дуња Ковач, ветеринар бихевиориста.

Власници дугодлаких и поларних паса често направе грешку и ошишају их да би им „скинули бунду” да лакше поднесу врућине, а то не смеју да чине. Њима је длака изолатор и уколико се склони скинут им је тај природни одбрамбени систем од врућине а онда им прете опекотине од сунца, алергије, перутања коже... За расе с дугом длаком власници морају да нађу времена и свакодневно их четкају јер је одржавање длаке веома важно у летњим месецима.

Постоје врсте паса кратке њушке, попут булдога и боксера, који су преосетљиви на топлоту, и они врло лако могу да се прегреју.

Куцама које воле да пливају то треба допустити. Уколико је у питању купање у реци, требало би их испрати текућом водом, због подложности  коже различитим екцемима. Оне псе који не воле воду, не треба малтретирати да у њу улазе.

– Улазак у воду за њих би требало да буде пријатно искуство и зато им треба омогућити да се полако ослобађају страха од воде. Никако их терати да улазе нити их бацати – истиче др Ковач.

Вода – помоћ луталицама

Незбринутим животињама које цео дан проводе на врелом асфалту треба помоћи. Код год је у прилици требало би да им оставља хладну и свежу воду на сваком месту где посуде не сметају пролазницима. Било би добро остављати их и у хладовини. 

Мачке преспавају жегу

За разлику од паса, мачке знатно боље подносе врућине јер оне углавном спавају у току дана. Преспавају жегу и буде су ноћу. А кућне мачке углавном и не излазе из станова.

Врућина не ствара агресију

Тропски дани су често разлог зашто су људи раздражљивији, када се лако нервирају... Такав проблем пси немају, уверава Дуња Ковач.

– Не, пси немају проблем у понашању због врућине. Они су тада невољнији, успоренији, нема хиперактивности. Њихов организам умањује све процесе. Евентуална агресија може да се јави због неке нелагоде или бола, уколико их вучемо и терамо да иду а они неће и због стреса насталог услед сличних ситуација – објашњава др Ковач.