​Kad se psima znoje šape

Kada mi teško dišemo i nekako se jedva održavamo na nogama zbog vrućine, oni dahću i polako hodaju, nisu raspoloženi za duže šetnje, a nisu ni gladni. Više im prijaju debela hladovina i mirovanje, a potrebno im je i mnoooogo vode. Kada psi iza sebe ostavljaju trag šapa a nisu zgazili u baru niti su zakoračili u neku vodu znači da im je mnogo vrućina i da im se jastučići na nogama znoje.

Na velikim vrućinama i jakom suncu koje prži kako nama tako i kućnim ljubimcima, posebno psima, neophodan je spas od žege.

Ne treba ih šetati kad je vrelina najjača jer asfalt je vreo i mogu da dobiju opekotine po šapama, pregreju se i preti im toplotni udar. Na to ukazuju promene ponašanja – dezorijentisanost, nekontrolisano šetanje očiju levo, desno, malaksalost, dahtanje i prekomerno balavljenje, letargija, pa čak i povraćanje u nekim slučajevima. Čim se primeti neki od ovih znakova trebalo bi psa skloniti s vrućine, u prvu hladovinu, dati mu hladnu vodu i poprskati ga, ostaviti ga da leži na hladnom betonu da bi se on prirodnim putem ohladio. Kad se sam malo pridigne trebalo bi ga povesti kući i ostaviti da miruje.

Ukoliko se ne odreaguje pravovremeno, pas može da doživi toplotni udar – ukoliko mu poteče krv iz nosa i onesvesti se hitan odlazak kod veterinara je neizbežan za spas psa.

A da bi se to sprečilo treba ih izvoditi rano ujutru i kasno uveče, često im davati vodu da piju, treba ih kvasiti vlažnim sunđerom ispod i iza vrata, pustiti ih da leže na hladnom i vlažnom betonu, isprskati ih crevom...

Najvažnije je da vlasnici znaju da ljubimce ne smeju da ostavljaju direktno na suncu, i nikako u automobilima ni na kratko dok „samo da skoknu” do prodavnice. Jer, ako je napolju 30 stepeni, u autu je za samo nekoliko minuta više od 60 stepeni, objašnjava dr Dunja Kovač, veterinar biheviorista.

Vlasnici dugodlakih i polarnih pasa često naprave grešku i ošišaju ih da bi im „skinuli bundu” da lakše podnesu vrućine, a to ne smeju da čine. Njima je dlaka izolator i ukoliko se skloni skinut im je taj prirodni odbrambeni sistem od vrućine a onda im prete opekotine od sunca, alergije, perutanja kože... Za rase s dugom dlakom vlasnici moraju da nađu vremena i svakodnevno ih četkaju jer je održavanje dlake veoma važno u letnjim mesecima.

Postoje vrste pasa kratke njuške, poput buldoga i boksera, koji su preosetljivi na toplotu, i oni vrlo lako mogu da se pregreju.

Kucama koje vole da plivaju to treba dopustiti. Ukoliko je u pitanju kupanje u reci, trebalo bi ih isprati tekućom vodom, zbog podložnosti  kože različitim ekcemima. One pse koji ne vole vodu, ne treba maltretirati da u nju ulaze.

– Ulazak u vodu za njih bi trebalo da bude prijatno iskustvo i zato im treba omogućiti da se polako oslobađaju straha od vode. Nikako ih terati da ulaze niti ih bacati – ističe dr Kovač.

Voda – pomoć lutalicama

Nezbrinutim životinjama koje ceo dan provode na vrelom asfaltu treba pomoći. Kod god je u prilici trebalo bi da im ostavlja hladnu i svežu vodu na svakom mestu gde posude ne smetaju prolaznicima. Bilo bi dobro ostavljati ih i u hladovini. 

Mačke prespavaju žegu

Za razliku od pasa, mačke znatno bolje podnose vrućine jer one uglavnom spavaju u toku dana. Prespavaju žegu i bude su noću. A kućne mačke uglavnom i ne izlaze iz stanova.

Vrućina ne stvara agresiju

Tropski dani su često razlog zašto su ljudi razdražljiviji, kada se lako nerviraju... Takav problem psi nemaju, uverava Dunja Kovač.

– Ne, psi nemaju problem u ponašanju zbog vrućine. Oni su tada nevoljniji, usporeniji, nema hiperaktivnosti. Njihov organizam umanjuje sve procese. Eventualna agresija može da se javi zbog neke nelagode ili bola, ukoliko ih vučemo i teramo da idu a oni neće i zbog stresa nastalog usled sličnih situacija – objašnjava dr Kovač.