Кампања на „дођем ти” и на кредит

Тек што су предале извештаје о трошковима кампање за председничке изборе, политичке партије у Србији мораће да прикупљају новац за ванредне парламентарне и редовне локалне и покрајинске изборе. А то неће бити лако, имајући у виду да је већина парламентарних странака имала своје председничке кандидате и да су се доста истрошиле на прошлим изборима.

Новац је једино успела да поврати Демократска странка, која је и потрошила највише за финансирање кампање свог председничког кандидата Бориса Тадића – готово 347 милиона динара. То је четири пута више од суме коју је потрошила Српска радикална странка на кампању Тадићевог противкандидата из другог изборног круга Томислава Николића– близу 74 милиона динара.

Демократе су кампању водиле „на реверс”, а све трошкове су измириле тек по окончању избора, када им је на рачун „легао” новац из буџета, што је, с обзиром на то да је Тадић победио, знатна сума – 337 милиона динара. Радикали су кампању, највећим делом, финансирали банкарским кредитом.

Све странке које су имале председничке кандидате добиле су из буџета по 9.370.363 динара. То значи да је ДС укупно из буџета добио нешто мање од 347 милиона динара, али, кад су измирили све обавезе, како се наводи у допуни извештаја о трошковима кампање, у буџет су вратили око 657.000 динара. Шеф Тадићевог изборног штаба Марко Ђуришић, каже да су „људи који су пружали услуге током кампање имали поверења у ДС, веровали су у нас и били су спремни да сачекају завршетак избора да бисмо им платили”.

У ДС-овом извештају наведени су прецизни подаци на шта је све отишао новац, а још прецизнији извештај поднели су радикали. Радикали су, поред поменутог износа из буџета, у кампањи потрошили и 64,4 милиона динара из кредита, али се у њиховом извештају не наводи код које банке су се задужили, на који период и под којим условима.

Из страначких извештаја може се видети да цене закупа великих сала за предизборне конвенције нису биле исте за све. Тако је, на пример, закуп београдске „Арене” за предизборни скуп радикале коштао 2.419.000, а демократе 2.424.015 динара, док је закуп Спортског центра „Чаир” у Нишу СРС платио 192.000, а ДС 177.000.

За разлику од ове две странке, извештаји других странака које су имале председничке кандидате нису тако прецизни. На пример, у извештају ЛДП-а, наводи се да је за кампању њиховог председничког кандидата Чедомира Јовановића потрошено 33.262.420 динара, али нема података одакле je стигло 23.892.057 динара.

Нова Србија је навела да је на кампању Велимира Илића потрошила нешто више од 11 милиона динара, наведени су и донатори, али и подужи списак коме све дугују, па, тако, између осталог, дугују фирми „Пјетро Унион” д.о.о из Београда, која изнајмљује инсталације 1,1 милион динара, а фирми „Алма кватро”, која изнајмљује билборде – 3.1 милион динара. НС наводи у извештају и да је трошкове за емитовање спотова председничког кандидата Велимира Илића РТС-у уплатиo 9.440.053 динара са редовног страначког рачуна 4. јануара 2008, јер, да нису платили унапред, спотови не би били емитовани.

Уплата са редовног рачуна је, међутим, врло проблематична са становишта закона. Немања Ненадић, програмски директор Транспарентност Србија, каже да се уплате у кампањи могу обављати само са посебних рачуна, а не са редовних страначких рачуна.

(/slika2)Према Ненадићевим речима, Републичка изборна комисија ће имати доста посла, уколико буде хтела да обави контролу достављених извештаја тако што ће утврдити све релевантне чињенице. Он, ипак, истиче, да, на основу онога што је могао да види, а РИК није одговорио на захтев Транспарентности Србија да им буду достављени извештаји, постоји благи напредак у приложеним извештајима: „Нема грешака формалне природе као раније, на пример, сада су сви уредно оверени. Међутим, примећују се проблеми са навођењем извора за подмирење трошкова који су остали неизмирени. ЛДП није дао објашњење како ће измирити своје обавезе”.

Ненадић каже и да је приметна велика разлика у трошковима кампање победника Бориса Тадића и његовог противкандидата у другом изборном кругу Томислава Николића. Он додаје, да је Тадић имао, на основу онога што се могло видети, скупљу кампању од Николића, али „чини се не баш толико скупљу, четири пута скупље не изгледа реално и то је ствар која би требало да буде предмет провере”.

Ненадић истиче и да је скептичан према „спремности РИК-а да се тиме бави”.

Он додаје, да би требало прикупити податке од оних који су пружали услуге у изборној кампањи, а не само од политичких странака. На нашу примедбу да би фирме које су пружиле услуге могле то да прогласе пословном тајном, Ненадић одговара да би, на пример Републичка радиодифузна агенција, која издаје упутство електронским медијима о понашању током кампање, могла да затражи од емитера податке о томе какве су услуге пружали и колико је коме наплаћено.

-----------------------------------------------------------

Непрецизан трошковник Велимира Илића

Према поднетим извештајима, за закупљене термине и емитовање реклама на телевизијама највише је потрошила Демократска странка – око 140 милиона динара. Знатно мање је за емитовање предизборних конвенција и спотова потрошила Српска радикална странка – око 1,1 милион динара. Код Нове Србије су ови подаци прилично нејасно дати, па ћемо сачекати да контролори ураде свој посао. Ова странка је иначе навела да је за целокупну Илићеву кампању потрошила 11 милиона динара. СПС у извештају наводи да је укупно за кампању Милутина Мркоњића потрошено 48 милиона.

ЛДП је закуп ТВ термина и емитовање реклама платио 28.860.081 динар, а израда спотова је ову странку коштала свега 80.000 динара. Подаци о износима утрошеним на емитовање предизборних конвенција и спотова односе се и на локалне и на телевизије са националном фреквенцијом.

А према подацима фирме AGB Nielsen Media Research, на највећим ТВ станицама оба круга избора, емитована су 1.452 спота Бориса Тадића, у укупном трајању од 51.943 секунде, док су „ТВ емисије”, односно закупљени термини износили 57,09 часова. Томислав Николић је имао 734 спота (20.563 секунде), а закупљени термини износили су 96,02 сата. Чедомир Јовановић је имао 438 спотова (30.850 секунди), закупљени термини – 9,01 сати. Велимир Илић имао је 340 спотова (6.276 секунди), а закупљени термини – 5,16 сати. Милутин Мркоњић имао је 104 спота (3.687 секунди), а закупљени термини – 2,31 сат.

Према подацима поменуте фирме, плаћени термини појављивали су се на седам од десет највећих ТВ станица: Пинк, Б92, ТВ Авала, Фокс, Студио Б, Кошава и Ентер. Термине је закупљивало шест од девет кандидата (сви сем Ристичевића, Добричанина и Пастора).

-----------------------------------------------------------

Плакате, превоз, балони...

Судећи по ставкама из страначких извештаја, много фирми има разлога да се радује изборним кампањама, а како ће странке, које су учествовале на председничким изборима финансирати парламентарне тек ће се видети. На минулим председничким изборима, радикали су на плакате потрошили 15.136.248 динара, а на огласе у штампи 12.917.255. Демократе су на плакате потрошиле 22.947.150 динара, а на огласе у штампи 60.789.383 динара. Демократе су, на пример, услуге фирме „Стратешки маркетинг” платиле 7.609.207 динара, а оверу потписа подршке 82.414 динара. Нову Србију су плакате коштале 922.760, а огласи у штампи 210.630 динара. СПС је на плакате потрошио 4.200.000, а на огласе у штампи 1.941.926. ЛДП је за плакате потрошио 302.728 динара, а на огласе у штампи 4.720, док су само балони коштали 140.561 динар.