Оболели од маларије не могу присилно да се лече

Од почетка мигрантске кризе прошлог лета код шесторо избеглица који су боравили у Србији потврђена је дијагноза маларије, инфективне болести коју преносе комарци. Сви су добили одговарајућу терапију у Клиници за инфективне и тропске болести Клиничког центра Србије, али лекари нису могли да задрже на дужем лечењу оне пацијенте који то нису желели.

То што они нису остали у болници не значи да су грађани наше земље угрожени и да ће добити ову болест, каже др Драган Илић, директор Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, и наглашава да нема места паници да ће доћи до масовног оболевања наших држављана.

– У „мигрантским таласима” могу се очекивати људи оболели од маларије јер избеглице долазе из подручја где се та болест често јавља. Маларију преносе комарци из рода анофелес. Они су код нас заступљени у мање од 10 одсто од укупног броја комараца. Уколико такав комарац уједе особу која има маларију, болест се путем крви може унети у тело женке овог инсекта, али да би се болест пренела на другу особу која може да се зарази уједом потребно је да се склопи низ предуслова међу којима су одговарајућа температура и климатски услови. Вероватноћа да се тако нешто догоди код нас сведена је на минимум – тврди др Илић.

Тренутно, ниједан пацијент са маларијом не лежи у Клиници за инфективне и тропске болести КЦС-а. Ове године није забележен ниједан тежи случај овог обољења, потврђује др Горан Стевановић, директор болнице. Он наглашава да законом није прописано обавезно задржавање, лечење и боравак у карантину пацијената оболелих од маларије.

– За ту болест прописи не налажу обавезну хоспитализацију. Законски лечење може да се нареди само оболелима од еболе, хеморагијске грознице, вариоле вере или неке друге тешке инфективно заразне болести које прописује Светска здравствена организација. Оболели од маларије су најопаснији сами за себе јер ако се не лече компликације су тешке. Један човек из Ниша, иако је знао да је болестан, одлучио је да путује на летовање уместо да се лечи, што је имало смртни исход. Лечење је добровољно, не можемо никога на то да натерамо, па ни мигранте. Код нас се беспотребно ствара паника око маларије. Наши грађани без бојазни одлазе на летовање у Грчку, рецимо, где постоји ова болест – истиче др Стевановић.

Сваке године од маларије оболи од 10 до 15 наших држављана који се налазе на привременом раду у афричким земљама, па долазе на лечење у Србију. Комарци који преносе маларију „воле” високу температуру и не прија им када се она у току ноћи спусти испод 16 степени Целзијусових.

Маларија је постојала и код нас, али је после Другог светског рата искорењена. Последњи одомаћени случај маларије, што значи да се особа заразила на подручју бивше Југославије, забележен је 1964. године у Краљеву. Данас се у Србији региструју искључиво случајеви „увезене” маларије, односно када неко ко је оболео од маларије дође у нашу земљу.

Симптоми болести:

– висока температура

– грозница

– главобоља

– умор

– појачано знојење

 – повраћање

– период инкубације после убода комарца траје од 10 до 20 дана