Хоће да буду општина јер одавно нису село

Старчево – Одскоро на улазу у једно од два највећа насеља Панчева стоји лепа, нова табла, са које вас уз добродошлицу на енглеском и српском обавештавају да улазите у Општину Старчево. Није у питању грешка, кажу Старчевци, јер амбиције да буду више од тек већег насеља панчевачког атара, Старчевци исказују одавно. Осим табле – добродошлице, имају и грб и заставу, па и председника, који „званично” носи титулу „општинар”. Намерни су да буду градска општина, јер одавно – нису село.

Подсећају да је њихово насеље (јужно од Панчева) једна од ретких средина која је у протеклој деценији и по заиста доживела промене. До тада је било, додају, запуштено место прашњавих и тек понегде калдрмисаних улица, са дивљим депонијама, без јавне расвете, одакле се тешко хватао јавни превоз до само шест километара удаљеног Панчева. „Старчево данас има све и комунално је боље опремљено од већег дела Панчева. Недостаје нам једино достојна спортска хала, с обзиром на то да имамо прволигаша у одбојци, који своје утакмице мора да игра у Панчеву”, каже Петар Андрејић, старчевачки „председник-општинар” и први човек „Покрета за Старчево”, у којем су уједињени и демократе и напредњаци, социјалисти, социјалдемократе, зелени… па и они који се никада нису били политички ангажовали.

На минулим републичким и покрајинским изборима свако је гласао „за своје”, али једино у старчевачком Савету Месне заједнице главну реч води локални „Покрет” са 10 мандата. Андрејић додаје „да се овде људи бирају на име и презиме”, па и надаље не одустају од „демонтаже централизације власти сконцентрисане у комшијском Панчеву”.

А у Градској управи не споре да је могуће образовање две или више градских општина на територији града, те да је прописана и процедура. Како „Политика” сазнаје, 2008. године основано је и Радно тело за израду Анализе о испуњености услова, које тај посао још није завршило, те се није ни приступило покретању поступка за измену Статута Града Панчева ради евентуалног формирања градских општина.

Тако Старчевци немају коме да изложе још аргумената које имају. Један од кључних је да се отварањем фабрика јужне индустријске зоне Панчева, као економска миграција овде доселила половина мештана, те се још осамдесетих година смањио удео пољопривредног становништва на мање од 30 одсто, а Старчево тако променило свој карактер, па и статус – у насељено место урбаног типа. „Но, то нам ништа не помаже, јер је систем наопак. Није заживела децентрализација, ништа не значе чињенице да Југославије више нема, а да су у Европи места као Старчево са преко 7.000 становника – градови. Зато овакве средине и одумиру. Јако је тешко кад живите у мањем месту или на периферији града да допрете до оних који држе кључ од касе. Зато морамо сами да урађено одржимо, па и унапредимо”, додаје Андрејић.

Такозвани сеоски лоби започео је борбу у панчевачкој скупштини још пре две деценије, а Андрејић истиче да се та борба наставља „ако не желимо, да сви хрле у градске центре, а да Србија остане празна”. „Наше развојне шансе су изградња обилазнице око Београда – коридори 10 и 11, мост Винча–Старчево, историјска ствар, која ће после 7.500 година спојити Винчанце и Старчевце. Обилазница пролази кроз наш атар, и то је прилика, уколико Старчево буде господар своје судбине и постане општина са пуним капацитетом, да искористимо локације дуж саобраћајница, покренемо већ дефинисане пословне зоне и отворимо велики број радних места”, завршава Петар Андрејић, старчевачки „председник-општинар”.