Владање по хитном поступку

Избори за 11. сазив скупштине одржани су пре четири месеца. Од када су проглашени коначни резултати прошло је скоро три месеца. Скупштина је конституисана пре два месеца.

За то време, скупштина углавном не ради. Конституисано је 19 одбора. Неки од њих су почели с радом, али су расправљали углавном о извештајима различитих агенција и комисија или о одлукама које се тичу различитих облика сагласности које скупштина даје. Ни један одбор још увек није расправљао ни о једном предлогу закона.

Покрет „Доста је било” први пут је ушао у скупштину. Прва ствар која нас је све затекла јесте константно кршење пословника. Говори се мимо дневног реда, вређа се достојанство скупштине, посланици добацују једни другима, а председавајући (скупштине или одбора) – чија је једина функција да води рачуна о примени пословника, по којем су ове ствари забрањене – селективно примењује пословник.

Једно од правила које се често крши јесте и начин сазивања седница. По пословнику, седница скупштине мора да се сазове седам дана унапред, а седница одбора три дана унапред. Ово правило се ретко поштује. Прва седница (2. јуна) заказана је мање од 24 сата пре почетка. Дневни ред често се добија на самој седници. Многи материјали (који су неопходни за информисано одлучивање) не достављају се посланицима ни када почне седница.

Да ли ће се пословник поштовати и када се буде водила расправа о избору нове владе? Предлог закона о влади, који се усваја уочи избора сваке нове владе, а о којем најпре морају да се изјасне релевантни одбори, још увек није стигао у скупштину. Још једном, седница одбора мора да се сазове 72 сата унапред, а седница скупштине седам дана унапред.

Ово правило може да се заобиђе једино ако су околности ванредне и председник скупштине образложи ту „хитност”. Али сада долазимо до правог питања: зашто би се избор владе заказивао од данас до сутра? Мандатар је завршио консултације с парламентарним странкама половином јуна. Од тада не знамо у чему је проблем с владом. Осим информације да представници Запада, које по правилу назива својим пријатељима, врше на њега велики притисак, мандатар изгледа као да је потпуно изгубио интерес за састављање владе.

Слично као и с дуплим функцијама које би требало да буду изузетак, а владајућа већина их је претворила у правило, тако је и са сазивањем скупштине. Ово осионо поступање владајуће већине оставља јако горак укус у устима. Председница скупштине дозвољава да извршна, боље рећи партијска власт понижава највише законодавно тело државе. Уместо да скупштина буде најважнија контрола и надзор извршне, партијске власти, она се претворила у њен отирач. Игнорисање пословника, закона и правила од стране мандатара и његове владајуће већине у скупштини, шаље јако лошу поруку грађанима: сви су једнаки, само су неки једнакији од других.

Потпредседник покрета „Доста је било” и посланик у Скупштини Србије