У Немачкој помама за радницима обезбеђења

Од нашег дописника

Франкфурт, Хајделберг – Четири оружана напада на југу земље, међу којима су два повезана са исламистичким екстремизмом, подстакла су у Немачкој својеврсну безбедносну индустрију. Не само што власти разматрају да војнике користе у случају потенцијалних терористичких напада, а полицијски синдикати траже запошљавање још полицајаца, већ је и потражња за услугама приватног обезбеђења и куповином гасних пиштоља премашила сва очекивања.

Савезно удружење приватних компанија за обезбеђење (БДСВ) у Немачкој спровело је анкету међу више од 900 својих чланова и, како пише дневни лист „Велт”, утврдило да су пуцњава у Минхену, експлозија бомбе у Ансбаху и напади секиром и ножевима у Вирцбургу и Ројтлингену допринели да организатори свих врста догађаја „ојачавају своје безбедносне мере”.

„Ове недеље смо имали неколико захтева за наоружано обезбеђење. У овом тренутку су сви нервозни. Од последњих напада, потражња је букнула”, рекао је за овај конзервативни дневник менаџер једне од баварских приватних компанија за обезбеђење.

Према сазнањима „Велта”, чак се и за приватне журке и прославе или свечаности у малим селима тражи приватно обезбеђење. Захтеви за наоружано обезбеђење безмало се увек одбијају, јер организатори морају да набаве од државних власти специјалне дозволе како би њихова јавна манифестација имала наоружано обезбеђење, што није лако добити.

Због тога све више компанија за обезбеђење у овим случајевима распоређују „посматрачке тимове”, то јест раднике обезбеђења који су међу посетиоцима и посматрају публику у потрази за евентуалним сумњивим особама. Све је већа потражња за овим тимовима, нарочито када су се сазнали детаљи самоубилачког напада у Ансбаху. Тада се самоубица, пошто није успео да уђе на музички фестивал на којем је било око 2.500 људи, чудно понашао испред улаза, шетајући се нервозно унаоколо, што је радника обезбеђења још више уверило да не треба да га пусти унутра.

И док немачки десничари за повећани осећај небезбедности оптужују избеглице и канцеларку Ангелу Меркел, чија је политика „отворених врата” допринела да у Немачку прошле године дође 1,1 милион избеглица, у приватним компанијама за обезбеђење кажу да имају појачану потражњу и пре ова четири напада, од којих су три починиле избеглице. Како је за немачку новинску агенцију ДПА рекао Јохен Франк из БДСВ-а потражњу за радницима обезбеђења претходно су повећали све чешћи напади крајњих десничара на избегличке домове и кампове и већи број провала у целој Немачкој.

Све је то допринело томе да локалне полиције и приватне фирме настоје да запосле још више особља. Према статистици немачког бироа за запошљавање, 247.000 људи је до краја прошле године било запослено у приватним фирмама за обезбеђење, што је раст за 15 одсто у односу на 2014. годину. Осим тога, у појединим покрајинама, као што је Саксонија-Анхалт на истоку земље, на тржишту и даље има око хиљаду непопуњених радних места за раднике обезбеђења.

Према оцени Франка, мало је вероватно да ће се ускоро нешто променити с овим питањем у вези. Он сматра да на смањивање потражње за обезбеђењем неће утицати ни то што је драстично смањен прилив избеглица. Како каже, компаније за обезбеђење ионако немају довољно запослених.

„Бум” је у Немачкој ове године доживела и продаја гасних пиштоља и спрејова са сузавцем или бибером, на шта су утицали, пре свега, новогодишњи масовни сексуални напади на жене у Келну. Како пише „Велт” у свом недељном издању, у првих шест месеци ове године издато је 402.000 такозваних малих дозвола за оружје – које су потребне за ношење, али не и за куповину средстава за самоодбрану, попут спрејова за самоодбрану и гасних пиштоља – што је пораст од чак 49 одсто у односу на исти период 2015, када је издато нешто мање од 270.000 тих дозвола.

„Грађани страхују од тероризма и криминала и не дају се разуверити статистикама и уверавањима да опасност није порасла. Они желе макар да имају осећај да сами нешто чине за своју безбедност када је већ држава заказала”, сматра Рајнер Вент, председник немачког синдиката полицајаца ДПоИГ, који броји око 94.000 чланова.

И први човек синдиката полицајаца ГдП, који има око 175.000 чланова, критикује власт јер тек сада схвата да им је потребно још полицајаца, а годинама је штедела на полицији, смањујући буџете и укидајући радна места.

„Овој земљи је потребно око 20.000 додатних полицијских службеника”, сматра Оливер Малхов, жестоко осуђујући идеју да војска буде укључена у одбрану од тероризма на тлу Немачке. „Ако нам је неопходно више полицајаца, то онда значи да нам је неопходно више полицајаца.”

Објашњавајући зашто је непотребно ангажовање Бундесвера, Малхов истиче да су терористи обични кршитељи закона и убице и да је „задатак полиције да се с њима обрачуна”.

Међутим, пуцњава у Минхену у којој је пре десет дана погинуло десет особа, укључујући и нападача, показала је и слабости чак и специјалних снага полиције. Када су дошли на место пуцњаве код тржног центра „Олимпија”, полицајци нису знали да ли је у питању један или више нападача. Будући да су у потери били и полицајци у цивилу, очевици су тврдили да тржним центром јуре три нападача и пуцају, што је само изазвало још већу панику, а полицијске снаге су у потрази блокирале цео Минхен, а у помоћ звале чак и колеге из Аустрије. После вишечасовне ванредне ситуације у главном граду Баварске, полиција је утврдила да се осамнаестогодишњи нападач убио практично одмах пошто је полиција дошла, али већина немачких медија је касније избегла да истакне причу о томе какву су збрку изазвали полицајци у цивилу, а генерални став свих званичника и медија био да је полиција урадила одличан посао.