​Панонско благо свима на увид

Посетиоци Музеја Војводине у Новом Саду, а њих је више од 60.000 годишње, могу да разгледају праисторијске играчке, о чему сведоче дечји отисци прстију на глиненим предметима, наоружање и опрему келтских ратника из млађег гвозденог доба, бројна сведочанства о римском присуству у Панонској равници, али и икону епископа вршачког Теодора Несторовића, који је 1594. подигао устанак Срба у Банату, после којег је Синан-паша спалио кости Светог Саве на Врачару.

Међу вредним експонатима је и комплетно рестаурирана кочија с грбом Карловачке митрополије, која би данас била сигурно у рангу једног аутомобила марке „ролс-ројс”, ремек-дело столарства – секретер бидермајер с тајним преградама, рад Шандора Колоњића из Суботице (1827), одежда и сребрнина српског патријарха Јосифа Рајачића, одежде католичког бискупа и протестантског свештеника, предмети из синагоге...

Три римска парадна шлема (4. век), опточена златом, јединствени су примерци у Европи и деценијама су неформални заштитни знак Музеја Војводине. Два, потпуно очувана, пронађена су 1955. године у Беркасову код Шида, а златни и сребрни делови трећег, били су умотани у свитке и похрањени у керамички ћуп, који је угледао светлост дана у августу 2006. на потесу између села Јарак и Хртковци, такође у Срему.

Шлемове из Беркасова открила је старица, када је, обрађујући башту, закачила мотиком метални предмет под земљом и најпре помислила да је реч о бомби заосталој из Другог светског рата. Гвоздена основа шлемова била је позлаћеним сребрним лимом, украшеним умецима од стаклене пасте који имитирају полудраго камење и искуценим орнаментом, а једино унутрашњи делови, обложени кожом, нису одолели зубу времена.

Делове шлема из Јарка, с већим бројем сребрних закивака и нитни, као и две сребрне копче, пронашао је пољопривредник Живко Рајаковић приликом дубоког орања своје њиве, а стручњацима Музеја Војводине и Народног музеја у Београду пошло је за руком да га у потпуности реконструишу.

Касноантички луксузни шлемови део су сталне поставке, изабране из богатог фонда од око 400.000 предмета Музеја Војводине, који следеће године обележава 170-годишњицу постојања (баштини традицију Матице Српске која је 1847. донела одлуку о оснивању Српске народне збирке), каже за „Политику” кустос Слађана Велендечић, руководилац Одељења за педагошки рад и односе с јавношћу.

На простору од 3.000 квадрата (Дунавска 35) представљено је преко 6.000 репрезентативних експоната из археологије, опште историје, историје уметности и етнологије, који се такође налазе и у дигиталној форми на услузи посетиоцима.

„Стална поставка пружа синтетичку слику миленијумске прошлости овог краја. Избором највреднијих археолошких експоната, допуњених реконструкцијама појединих објеката, мапама и легендама, приказан је период од палеолита до касног средњег века. Историјски део поставке приказује период од средњег века до друге половине 19. века, а етнолошки вишевековна преплитања словенских, угрофинских и германских народа”, објашњава наша саговорница.

У оквиру сталне поставке Музеја Војводине представљена је и једна војвођанска градска улица у првим деценијама 20. века, с аутентичним излозима фотографског атељеа, кројачке радионице, салона модискиње, апотеке, трговине играчака и порцулана, кроз коју нас је такође провела Слађана Велендечић.

У новијој згради Музеја Војводине (Дунавска 37) постављена је стална изложба која приказује политичку, привредну и војну историју Војводине од 1918. до 1945. године. У саставу музеја налазе се депаданси – Етнопарк „Брвнара” у Бачком Јарку и комплекс у Кулпину код Бачког Петровца (имање Дунђерских), с Великим и Малим дворцем и Пољопривредним музејом.