​Panonsko blago svima na uvid

Posetioci Muzeja Vojvodine u Novom Sadu, a njih je više od 60.000 godišnje, mogu da razgledaju praistorijske igračke, o čemu svedoče dečji otisci prstiju na glinenim predmetima, naoružanje i opremu keltskih ratnika iz mlađeg gvozdenog doba, brojna svedočanstva o rimskom prisustvu u Panonskoj ravnici, ali i ikonu episkopa vršačkog Teodora Nestorovića, koji je 1594. podigao ustanak Srba u Banatu, posle kojeg je Sinan-paša spalio kosti Svetog Save na Vračaru.

Među vrednim eksponatima je i kompletno restaurirana kočija s grbom Karlovačke mitropolije, koja bi danas bila sigurno u rangu jednog automobila marke „rols-rojs”, remek-delo stolarstva – sekreter bidermajer s tajnim pregradama, rad Šandora Kolonjića iz Subotice (1827), odežda i srebrnina srpskog patrijarha Josifa Rajačića, odežde katoličkog biskupa i protestantskog sveštenika, predmeti iz sinagoge...

Tri rimska paradna šlema (4. vek), optočena zlatom, jedinstveni su primerci u Evropi i decenijama su neformalni zaštitni znak Muzeja Vojvodine. Dva, potpuno očuvana, pronađena su 1955. godine u Berkasovu kod Šida, a zlatni i srebrni delovi trećeg, bili su umotani u svitke i pohranjeni u keramički ćup, koji je ugledao svetlost dana u avgustu 2006. na potesu između sela Jarak i Hrtkovci, takođe u Sremu.

Šlemove iz Berkasova otkrila je starica, kada je, obrađujući baštu, zakačila motikom metalni predmet pod zemljom i najpre pomislila da je reč o bombi zaostaloj iz Drugog svetskog rata. Gvozdena osnova šlemova bila je pozlaćenim srebrnim limom, ukrašenim umecima od staklene paste koji imitiraju poludrago kamenje i iskucenim ornamentom, a jedino unutrašnji delovi, obloženi kožom, nisu odoleli zubu vremena.

Delove šlema iz Jarka, s većim brojem srebrnih zakivaka i nitni, kao i dve srebrne kopče, pronašao je poljoprivrednik Živko Rajaković prilikom dubokog oranja svoje njive, a stručnjacima Muzeja Vojvodine i Narodnog muzeja u Beogradu pošlo je za rukom da ga u potpunosti rekonstruišu.

Kasnoantički luksuzni šlemovi deo su stalne postavke, izabrane iz bogatog fonda od oko 400.000 predmeta Muzeja Vojvodine, koji sledeće godine obeležava 170-godišnjicu postojanja (baštini tradiciju Matice Srpske koja je 1847. donela odluku o osnivanju Srpske narodne zbirke), kaže za „Politiku” kustos Slađana Velendečić, rukovodilac Odeljenja za pedagoški rad i odnose s javnošću.

Na prostoru od 3.000 kvadrata (Dunavska 35) predstavljeno je preko 6.000 reprezentativnih eksponata iz arheologije, opšte istorije, istorije umetnosti i etnologije, koji se takođe nalaze i u digitalnoj formi na usluzi posetiocima.

„Stalna postavka pruža sintetičku sliku milenijumske prošlosti ovog kraja. Izborom najvrednijih arheoloških eksponata, dopunjenih rekonstrukcijama pojedinih objekata, mapama i legendama, prikazan je period od paleolita do kasnog srednjeg veka. Istorijski deo postavke prikazuje period od srednjeg veka do druge polovine 19. veka, a etnološki viševekovna preplitanja slovenskih, ugrofinskih i germanskih naroda”, objašnjava naša sagovornica.

U okviru stalne postavke Muzeja Vojvodine predstavljena je i jedna vojvođanska gradska ulica u prvim decenijama 20. veka, s autentičnim izlozima fotografskog ateljea, krojačke radionice, salona modiskinje, apoteke, trgovine igračaka i porculana, kroz koju nas je takođe provela Slađana Velendečić.

U novijoj zgradi Muzeja Vojvodine (Dunavska 37) postavljena je stalna izložba koja prikazuje političku, privrednu i vojnu istoriju Vojvodine od 1918. do 1945. godine. U sastavu muzeja nalaze se depadansi – Etnopark „Brvnara” u Bačkom Jarku i kompleks u Kulpinu kod Bačkog Petrovca (imanje Dunđerskih), s Velikim i Malim dvorcem i Poljoprivrednim muzejom.