Времешни лопови и остарели клептомани

Прво је нестало црево за воду, затим пешкири, цвеће из баште... Наша суграђанка из београдског насеља Кумодраж у почетку је мислила да је преместила ствари на друго место, али нигде није могла да их нађе. Онда се број несталих предмета са терасе њеног стана у приземљу драстично повећао и била је сигурна да неко пролази кроз башту тик уз зграду и краде њене ствари.

„Једне вечери изашла сам на терасу у чијем наставку је башта и запрепастила се: испред мене стајао је неко погнут и покушавао да дигне огромну саксију где смо засадили цвеће. Када ме је видео зграбио је колица која је очигледно понео да би на њих ставио саксију и почео да бежи. Тек онда сам схватила да је испред мене – жена. По седој глави и њеном изгледу проценила сам да има више од 80 година. Не знам да ли ме је више запрепастило што сам се срела с лоповом очи у очи или што сам схватила да ме је очигледно данима поткрадала старица”, прича ова Београђанка.

У оваквим ситуацијама покрадени обично не пријављује случај полицији, јер му је жао старих људи које су највероватније мука и немаштина натерали да краду.

Криминолози кажу да преступи старијих људи спадају у такозвани багателан криминал. То је занемарљив проценат преступника којима се ни криминологија озбиљно не бави. Против времешних лопова полиција најчешће и не подноси пријаве. Разлог крађе веша, цвећа, али и производа у самопослугама којој такође прибегавају неки старији људи, обично је начин борбе за преживљавање. Свеједно, називали га багателан или не, и овај криминал је видљив и представља одраз друштва у којем живимо.

Социјална средина има већи степен толеранције према старим преступницима, наводи за наш лист криминолог Златко Николић. Санкције за њих више не значе ништа, додаје он.

„Сви их пре гледају са сажаљењем него са некаквом одбојношћу. Прво што људима у таквој ситуацији падне на памет јесте – јадан човек сигурно је морао”, каже Николић.

Зашто неки старији људи, уместо да на миру „крцкају” пензију и чувају унучиће крећу у крађу?

Многи памте случај старице која је пре неколико година кренула у далеко озбиљнији „посао” од крађе веша и баштенског црева. Она је маскирана и с пластичним пиштољем упала у мењачницу покушавши да је опљачка. Касније се испоставило да је реч о Марији П. (70) којој године нису сметале да, попут знатно млађих „колега”, стави „фантомку” и крене у „акцију”. Да ли због времешности пљачкашице или брзог реаговања полиције и запослених у мењачници, све је остало само у покушају.

Статистике које прате криминалитет бележе пад преступника од 45. године старости па навише. Њихов број драстично се смањује када пређу педесету, а нарочито шездесету и седамдесету годину. У полицији кажу да ни не воде статистику старијих преступника по годинама, већ оних који чине далеко више преступа: млађих и старијих малолетника као и млађих пунолетних особа или категорије одраслих.

Џепароши, на пример, негде од педесете више нису за тај „посао”, наводи Николић.

Постоје две категорије старијих преступника, сматра криминолог Добривоје Радовановић. Прва група, по његовом мишљењу, су стари људи који су у веома тешкој економској ситуацији, пензионери који живе без игде икога па узимају шта стигну.

„Наравно, они иза себе имају мало дужу лоповску каријеру. Човек који у младости никада није украо, тешко ће се на то одлучити под старе дане”, тврди Радовановић и ова његова теза је слична Николићевој.

Друга категорија су, каже наш саговорник, стари клептомани који краду по радњама. За проблем криминологије то је безначајан криминал, додаје Радовановић.

„Полиција од њих узме изјаву која најчешће заврши у некој фиоци, или ако је проследе онда завршава у фиокама тужиоца. То се дешава не само због старости преступника, већ и због тога што ситан криминал ретко подлаже кривичном гоњењу”, закључује криминолог Добривоје Радовановић.