Vremešni lopovi i ostareli kleptomani

Prvo je nestalo crevo za vodu, zatim peškiri, cveće iz bašte... Naša sugrađanka iz beogradskog naselja Kumodraž u početku je mislila da je premestila stvari na drugo mesto, ali nigde nije mogla da ih nađe. Onda se broj nestalih predmeta sa terase njenog stana u prizemlju drastično povećao i bila je sigurna da neko prolazi kroz baštu tik uz zgradu i krade njene stvari.

„Jedne večeri izašla sam na terasu u čijem nastavku je bašta i zaprepastila se: ispred mene stajao je neko pognut i pokušavao da digne ogromnu saksiju gde smo zasadili cveće. Kada me je video zgrabio je kolica koja je očigledno poneo da bi na njih stavio saksiju i počeo da beži. Tek onda sam shvatila da je ispred mene – žena. Po sedoj glavi i njenom izgledu procenila sam da ima više od 80 godina. Ne znam da li me je više zaprepastilo što sam se srela s lopovom oči u oči ili što sam shvatila da me je očigledno danima potkradala starica”, priča ova Beograđanka.

U ovakvim situacijama pokradeni obično ne prijavljuje slučaj policiji, jer mu je žao starih ljudi koje su najverovatnije muka i nemaština naterali da kradu.

Kriminolozi kažu da prestupi starijih ljudi spadaju u takozvani bagatelan kriminal. To je zanemarljiv procenat prestupnika kojima se ni kriminologija ozbiljno ne bavi. Protiv vremešnih lopova policija najčešće i ne podnosi prijave. Razlog krađe veša, cveća, ali i proizvoda u samoposlugama kojoj takođe pribegavaju neki stariji ljudi, obično je način borbe za preživljavanje. Svejedno, nazivali ga bagatelan ili ne, i ovaj kriminal je vidljiv i predstavlja odraz društva u kojem živimo.

Socijalna sredina ima veći stepen tolerancije prema starim prestupnicima, navodi za naš list kriminolog Zlatko Nikolić. Sankcije za njih više ne znače ništa, dodaje on.

„Svi ih pre gledaju sa sažaljenjem nego sa nekakvom odbojnošću. Prvo što ljudima u takvoj situaciji padne na pamet jeste – jadan čovek sigurno je morao”, kaže Nikolić.

Zašto neki stariji ljudi, umesto da na miru „krckaju” penziju i čuvaju unučiće kreću u krađu?

Mnogi pamte slučaj starice koja je pre nekoliko godina krenula u daleko ozbiljniji „posao” od krađe veša i baštenskog creva. Ona je maskirana i s plastičnim pištoljem upala u menjačnicu pokušavši da je opljačka. Kasnije se ispostavilo da je reč o Mariji P. (70) kojoj godine nisu smetale da, poput znatno mlađih „kolega”, stavi „fantomku” i krene u „akciju”. Da li zbog vremešnosti pljačkašice ili brzog reagovanja policije i zaposlenih u menjačnici, sve je ostalo samo u pokušaju.

Statistike koje prate kriminalitet beleže pad prestupnika od 45. godine starosti pa naviše. Njihov broj drastično se smanjuje kada pređu pedesetu, a naročito šezdesetu i sedamdesetu godinu. U policiji kažu da ni ne vode statistiku starijih prestupnika po godinama, već onih koji čine daleko više prestupa: mlađih i starijih maloletnika kao i mlađih punoletnih osoba ili kategorije odraslih.

Džeparoši, na primer, negde od pedesete više nisu za taj „posao”, navodi Nikolić.

Postoje dve kategorije starijih prestupnika, smatra kriminolog Dobrivoje Radovanović. Prva grupa, po njegovom mišljenju, su stari ljudi koji su u veoma teškoj ekonomskoj situaciji, penzioneri koji žive bez igde ikoga pa uzimaju šta stignu.

„Naravno, oni iza sebe imaju malo dužu lopovsku karijeru. Čovek koji u mladosti nikada nije ukrao, teško će se na to odlučiti pod stare dane”, tvrdi Radovanović i ova njegova teza je slična Nikolićevoj.

Druga kategorija su, kaže naš sagovornik, stari kleptomani koji kradu po radnjama. Za problem kriminologije to je beznačajan kriminal, dodaje Radovanović.

„Policija od njih uzme izjavu koja najčešće završi u nekoj fioci, ili ako je proslede onda završava u fiokama tužioca. To se dešava ne samo zbog starosti prestupnika, već i zbog toga što sitan kriminal retko podlaže krivičnom gonjenju”, zaključuje kriminolog Dobrivoje Radovanović.