Богом изабрана планина

Једна од словенских легенди каже како је планину Тару због многобројних и непоновљивих природних лепота изабрао, да на њој проживи свој божански живот, добри бог Тар, по коме је и добила име. Цела Тара је у дрвећу и ливадама, почев од шума јове и врбе у најнижем појасу, па до мешовитих разнородних шума јеле, смрче и букве, које се смењују с осталим лишћарима како се повећава надморска висина. Изузетно је богата биљним и животињским врстама, које је сврставају у највредније и најбогатије екосистеме Европе.

Приликом обиласка националног парка „Тара“ 1996. године, Еткин Кларк, директор Европске фондације за заштиту природе и националних паркова, рекао је: „Ја овако замишљам рај!“

Заштићени локалитети

(/slika2)Планина Тара је скуп планинских узвишења с просечном надморском висином од 1.000 до 1.200 метара. Бројни планински врхови, са највишим Козјим ридом (1.519 м), савршени су за планинарење и сјајни видиковци. Планину раздваја кањонска долина реке Дервенте на Тару, у ужем смислу, и Звезду, чије масиве такође пресецају дубоко усечене долине Алушког, Кремићког, Јокића и Невиљског потока, Раче и Рзава са хучним водопадима Малим и Великим скакавцем.

Захваљујући специфичности географског положаја, геолошке подлоге, климе и надморске висине, биљно богатство Таре представља трећину флоре Србије. Препознато је и описано више од 1.000 биљних врста, 34 шумске и девет ливадских заједница.

Посебну занимљивост представља јединствена шумотресава позната као „тепих ливада“ на Црвеном потоку, где је станиште нашла и Панчићева оморика. Она је најзначајнији реликтни ендемит Таре. Ради њеног очувања, а и због огромног интересовања светске научне јавности, издвојено је и заштићено девет локалитета као специјалних природних резервата Панчићеве оморике у циљу очувања ове природне драгоцености и реткости. Осим ње, Тара је станиште читавог низа законом заштићених врста – мечје леске, тисе зеленике, јеремичка, божура, линцуре и других.

Тетребова свадбена песма

Дубоки кањони и бујна вегетација скривају многе животиње, као што су дивокоза и медвед, или ситни сисар – алпска ровчица. Панчићев скакавац је у животињском свету симбол ове планине, као што су у биљном Панчићева оморика и јеремичак. Од 135 врста птица којима је овде станиште, посебно је значајан велики тетреб, познат по својој свадбеној песми.

(/slika3)Фауна Таре издваја се и обиљем птица грабљивица, као што су осичар, орао змијар, сиви соко, сури орао и белоглави суп. Од сисара, осим медведа, ту су и вук, јазавац и дивља свиња. Поменимо и ситне сисаре и гмизавце: даждевњака, мрмољка, гаталинку, шумску корњачу, поскока и шарку. Три врсте рибе, поточна пастрмка, младица и липљен, имају изузетну вредност за парк.

У камењарима клисура и кањона бујају праве ботаничке реткости. На планинским пашњацима и у шумама расту дервентски различак, пчелиња трава, монашки пуцавац, Панчићева пољска млечика, јеремичак, оман... Планина је изузетно богата водом за пиће, обилује многобројним врелима и извориштима. Ту су и шумски плодови – купине, малине, јагоде, рибизле, гљиве...

Од туристичко-ловних крајева познати су Предов крст, на који се стиже од Перућца кроз уски кањон речице Дервенте, преко Растишта, на 1.075 метара надморске висине; Митровац, са изузетним климатским условима за одмор и рекреацију, до којег се такође стиже преко Перућца кривудавим путем на 1.080 метара висине; Калуђерске баре, на 1.000 метара висине, 16 км од Бајине Баште; Перућац, на десној обали Дрине, и Мокра Гора позната по шарганској осмици и ћири који поново путује старом трасом пруге уског колосека. Однедавно позната је и по новоизграђеном Кустуричином етноселу Дрвенграду, на вису Мећавнику.

Тарине природне лепоте немогуће је описати и дочарати речима. Ко у то не верује, нека пође бар на једнодневни излет у било које доба године, иако је најлепша у септембру кад се измешају све боје позног шумског и ливадског лета.