Bogom izabrana planina

Jedna od slovenskih legendi kaže kako je planinu Taru zbog mnogobrojnih i neponovljivih prirodnih lepota izabrao, da na njoj proživi svoj božanski život, dobri bog Tar, po kome je i dobila ime. Cela Tara je u drveću i livadama, počev od šuma jove i vrbe u najnižem pojasu, pa do mešovitih raznorodnih šuma jele, smrče i bukve, koje se smenjuju s ostalim lišćarima kako se povećava nadmorska visina. Izuzetno je bogata biljnim i životinjskim vrstama, koje je svrstavaju u najvrednije i najbogatije ekosisteme Evrope.

Prilikom obilaska nacionalnog parka „Tara“ 1996. godine, Etkin Klark, direktor Evropske fondacije za zaštitu prirode i nacionalnih parkova, rekao je: „Ja ovako zamišljam raj!“

Zaštićeni lokaliteti

(/slika2)Planina Tara je skup planinskih uzvišenja s prosečnom nadmorskom visinom od 1.000 do 1.200 metara. Brojni planinski vrhovi, sa najvišim Kozjim ridom (1.519 m), savršeni su za planinarenje i sjajni vidikovci. Planinu razdvaja kanjonska dolina reke Dervente na Taru, u užem smislu, i Zvezdu, čije masive takođe presecaju duboko usečene doline Aluškog, Kremićkog, Jokića i Neviljskog potoka, Rače i Rzava sa hučnim vodopadima Malim i Velikim skakavcem.

Zahvaljujući specifičnosti geografskog položaja, geološke podloge, klime i nadmorske visine, biljno bogatstvo Tare predstavlja trećinu flore Srbije. Prepoznato je i opisano više od 1.000 biljnih vrsta, 34 šumske i devet livadskih zajednica.

Posebnu zanimljivost predstavlja jedinstvena šumotresava poznata kao „tepih livada“ na Crvenom potoku, gde je stanište našla i Pančićeva omorika. Ona je najznačajniji reliktni endemit Tare. Radi njenog očuvanja, a i zbog ogromnog interesovanja svetske naučne javnosti, izdvojeno je i zaštićeno devet lokaliteta kao specijalnih prirodnih rezervata Pančićeve omorike u cilju očuvanja ove prirodne dragocenosti i retkosti. Osim nje, Tara je stanište čitavog niza zakonom zaštićenih vrsta – mečje leske, tise zelenike, jeremička, božura, lincure i drugih.

Tetrebova svadbena pesma

Duboki kanjoni i bujna vegetacija skrivaju mnoge životinje, kao što su divokoza i medved, ili sitni sisar – alpska rovčica. Pančićev skakavac je u životinjskom svetu simbol ove planine, kao što su u biljnom Pančićeva omorika i jeremičak. Od 135 vrsta ptica kojima je ovde stanište, posebno je značajan veliki tetreb, poznat po svojoj svadbenoj pesmi.

(/slika3)Fauna Tare izdvaja se i obiljem ptica grabljivica, kao što su osičar, orao zmijar, sivi soko, suri orao i beloglavi sup. Od sisara, osim medveda, tu su i vuk, jazavac i divlja svinja. Pomenimo i sitne sisare i gmizavce: daždevnjaka, mrmoljka, gatalinku, šumsku kornjaču, poskoka i šarku. Tri vrste ribe, potočna pastrmka, mladica i lipljen, imaju izuzetnu vrednost za park.

U kamenjarima klisura i kanjona bujaju prave botaničke retkosti. Na planinskim pašnjacima i u šumama rastu derventski različak, pčelinja trava, monaški pucavac, Pančićeva poljska mlečika, jeremičak, oman... Planina je izuzetno bogata vodom za piće, obiluje mnogobrojnim vrelima i izvorištima. Tu su i šumski plodovi – kupine, maline, jagode, ribizle, gljive...

Od turističko-lovnih krajeva poznati su Predov krst, na koji se stiže od Perućca kroz uski kanjon rečice Dervente, preko Rastišta, na 1.075 metara nadmorske visine; Mitrovac, sa izuzetnim klimatskim uslovima za odmor i rekreaciju, do kojeg se takođe stiže preko Perućca krivudavim putem na 1.080 metara visine; Kaluđerske bare, na 1.000 metara visine, 16 km od Bajine Bašte; Perućac, na desnoj obali Drine, i Mokra Gora poznata po šarganskoj osmici i ćiri koji ponovo putuje starom trasom pruge uskog koloseka. Odnedavno poznata je i po novoizgrađenom Kusturičinom etnoselu Drvengradu, na visu Mećavniku.

Tarine prirodne lepote nemoguće je opisati i dočarati rečima. Ko u to ne veruje, neka pođe bar na jednodnevni izlet u bilo koje doba godine, iako je najlepša u septembru kad se izmešaju sve boje poznog šumskog i livadskog leta.