ММФ спреман за нову владу

„Далеко је 17. август”. Овим речима је мандатар Александар Вучић још крајем јуна одговорио на питање новинара да ли ће влада бити формирана пре заседања Борда директора Међународног монетарног фонда (ММФ-а) поводом четврте и пете ревизије аранжмана из предострожности са Србијом. Како „Политика” сазнаје, састанак извршних директора Фонда заказан је за 30. август. Какве везе има оно што ће се претпоследњег дана августа дешавати у згради ММФ-а на Пенсилванија авенији у Вашингтону са актуелним догађајима у Немањиној улици и формирањем Вучићевог кабинета?

Формално, Писмо о намерама и Меморандум економске политике, који потписују гувернер, министар финансија и премијер, не може да пошаље техничка влада. Ова два документа, по редовној процедури, у Вашингтон морају да стигну најкасније пет радних дана пре заседања Борда. У супротном, Србија би, упркос добрим резултатима, „пала” четврту и пету ревизију програма из предострожности. Премијер Александар Вучић је у неколико наврата различитим поводима говорио да неће дозволити да се угрози програм који Србија има са ММФ-ом.

Практично, то значи да би премијер Александар Вучић, министар финансија Душан Вујовић и гувернерка Јоргованка Табаковић најкасније до среде 24. августа морали ММФ-у да пошаљу Меморандум о економској политици и Писмо о намерама. До тада, нова Влада Србије мораће да усвоји Закон о финансирању локалне самоуправе и проследи га у скупштинску процедуру. То је услов који наша земља мора да испуни да би Борд директора одобрио четврту и пету контролу аранжмана.

Шта је то толико важно у овом закону и зашто ММФ на њему инсистира? Према Нацрту закона, који је урадило Министарство финансија, предлаже се да општинама, уместо досадашњих 80, остане 50 одсто прихода од пореза на зараде. Тиме ће се, очекују креатори фискалне политике, из локалних каса у републичку благајну прелити осам милијарди динара.

Пре пет година, на инсистирање тадашњег министра економије Млађана Динкића, приходи од пореза на плате локалним самоуправама повећани су са 40 на 80 одсто. То је био велики Динкићев политички пројекат, који је популарно тада назван „децентрализација”. Са образложењем да ће општинари та средства искористити за улагања и инвестиције, Динкић је прогурао усвајање тог прописа. Међутим, један од највећих противника бившег министра економије тада је био управо ММФ. Фонд је у то време сматрао да ће таква расподела пореза повећати минус у републичкој каси, а да ће општинари новац искористити за повећање плата и раст запослености. Тадашњи стални представник ММФ-а у Београду Богдан Лисоволик чак је ушао у оштру полемику са Динкићем, од чега се званичници Фонда поприлично уздржавају.

У ММФ-овој комуникацији са јавношћу то је нешто што се зове офанзивна стратегија, а Фонд томе прибегава само кад жели да изврши притисак на неку земљу. Међутим, из те расправе Динкић је изашао као победник. Аргументи ММФ-а и стручне јавности тада нису услишени, Скупштина је усвојила закон којим су приходи од пореза на зараде општинама повећани са 40 на 80 одсто. У републичкој каси се, након тога појавио мањак од 40 милијарди динара. У неколико наврата креатори економске политике покушавали су да исправе ту неравнотежу.

Иронија је удесила да је сам Динкић, у време док је био министар финансија (након формирања владе 2012. године), морао да нађе начин да из локалних каса преспе новац у централну благајну. На његов предлог 2013. смањена је стопа пореза на зараде, који је највећи извор прихода за локалне самоуправе (са 12 на 10 одсто), а са друге стране, повећана стопа доприноса за пензијско осигурање (са 22 на 24 одсто), што је приход републичке касе. Тиме је добрим делом Динкић поништио финансијске ефекте сопствене децентрализације. Међутим, ММФ сада инсистира да се равнотежа у потпуности врати, јер је порез на зараде свуда у свету у највећој мери приход централне касе.

При том, испоставило се да су општинари, уместо за инвестиције, новац користили за повећање плата, нова запошљавања и субвенције. То исто тврдили су и чланови Фискалног савета. „Током година погоршана је економска структура расхода локалних самоуправа – дошло је до великог пада капиталних издатака и, с друге стране, повећања текућих расхода”, наводи се у њиховом извештају.

Уочили су и то да су трошкови за запослене на локалном нивоу власти расли брже него што је законом било прописано. Расходи за плате на локалу су, од 2009. до краја 2015, номинално повећани за готово 25 одсто, показује рачуница Фискалног савета. У истом периоду, инвестиције локалног нивоа власти номинално су умањене за око 20 одсто, што је најдрастичнији пад у поређењу са свим другим нивоима власти, показује рачуница Фискалног савета.

Општинари су протестовали због усвајања овог закона, јер ће им смањити приходе за осам милијарди динара. Велики противник овог закона је и Национална алијанса за локални економски развој (НАЛЕД). Биће занимљиво видети какав ће став о овом закону, који је услов за наставак даље сарадње са Фондом, на једној од првих седница владе, изнети нова министарка државне управе и локалне самоуправе Ана Брнабић, дојучерашња председница Управног одбора НАЛЕД-а.