MMF spreman za novu vladu

„Daleko je 17. avgust”. Ovim rečima je mandatar Aleksandar Vučić još krajem juna odgovorio na pitanje novinara da li će vlada biti formirana pre zasedanja Borda direktora Međunarodnog monetarnog fonda (MMF-a) povodom četvrte i pete revizije aranžmana iz predostrožnosti sa Srbijom. Kako „Politika” saznaje, sastanak izvršnih direktora Fonda zakazan je za 30. avgust. Kakve veze ima ono što će se pretposlednjeg dana avgusta dešavati u zgradi MMF-a na Pensilvanija aveniji u Vašingtonu sa aktuelnim događajima u Nemanjinoj ulici i formiranjem Vučićevog kabineta?

Formalno, Pismo o namerama i Memorandum ekonomske politike, koji potpisuju guverner, ministar finansija i premijer, ne može da pošalje tehnička vlada. Ova dva dokumenta, po redovnoj proceduri, u Vašington moraju da stignu najkasnije pet radnih dana pre zasedanja Borda. U suprotnom, Srbija bi, uprkos dobrim rezultatima, „pala” četvrtu i petu reviziju programa iz predostrožnosti. Premijer Aleksandar Vučić je u nekoliko navrata različitim povodima govorio da neće dozvoliti da se ugrozi program koji Srbija ima sa MMF-om.

Praktično, to znači da bi premijer Aleksandar Vučić, ministar finansija Dušan Vujović i guvernerka Jorgovanka Tabaković najkasnije do srede 24. avgusta morali MMF-u da pošalju Memorandum o ekonomskoj politici i Pismo o namerama. Do tada, nova Vlada Srbije moraće da usvoji Zakon o finansiranju lokalne samouprave i prosledi ga u skupštinsku proceduru. To je uslov koji naša zemlja mora da ispuni da bi Bord direktora odobrio četvrtu i petu kontrolu aranžmana.

Šta je to toliko važno u ovom zakonu i zašto MMF na njemu insistira? Prema Nacrtu zakona, koji je uradilo Ministarstvo finansija, predlaže se da opštinama, umesto dosadašnjih 80, ostane 50 odsto prihoda od poreza na zarade. Time će se, očekuju kreatori fiskalne politike, iz lokalnih kasa u republičku blagajnu preliti osam milijardi dinara.

Pre pet godina, na insistiranje tadašnjeg ministra ekonomije Mlađana Dinkića, prihodi od poreza na plate lokalnim samoupravama povećani su sa 40 na 80 odsto. To je bio veliki Dinkićev politički projekat, koji je popularno tada nazvan „decentralizacija”. Sa obrazloženjem da će opštinari ta sredstva iskoristiti za ulaganja i investicije, Dinkić je progurao usvajanje tog propisa. Međutim, jedan od najvećih protivnika bivšeg ministra ekonomije tada je bio upravo MMF. Fond je u to vreme smatrao da će takva raspodela poreza povećati minus u republičkoj kasi, a da će opštinari novac iskoristiti za povećanje plata i rast zaposlenosti. Tadašnji stalni predstavnik MMF-a u Beogradu Bogdan Lisovolik čak je ušao u oštru polemiku sa Dinkićem, od čega se zvaničnici Fonda poprilično uzdržavaju.

U MMF-ovoj komunikaciji sa javnošću to je nešto što se zove ofanzivna strategija, a Fond tome pribegava samo kad želi da izvrši pritisak na neku zemlju. Međutim, iz te rasprave Dinkić je izašao kao pobednik. Argumenti MMF-a i stručne javnosti tada nisu uslišeni, Skupština je usvojila zakon kojim su prihodi od poreza na zarade opštinama povećani sa 40 na 80 odsto. U republičkoj kasi se, nakon toga pojavio manjak od 40 milijardi dinara. U nekoliko navrata kreatori ekonomske politike pokušavali su da isprave tu neravnotežu.

Ironija je udesila da je sam Dinkić, u vreme dok je bio ministar finansija (nakon formiranja vlade 2012. godine), morao da nađe način da iz lokalnih kasa prespe novac u centralnu blagajnu. Na njegov predlog 2013. smanjena je stopa poreza na zarade, koji je najveći izvor prihoda za lokalne samouprave (sa 12 na 10 odsto), a sa druge strane, povećana stopa doprinosa za penzijsko osiguranje (sa 22 na 24 odsto), što je prihod republičke kase. Time je dobrim delom Dinkić poništio finansijske efekte sopstvene decentralizacije. Međutim, MMF sada insistira da se ravnoteža u potpunosti vrati, jer je porez na zarade svuda u svetu u najvećoj meri prihod centralne kase.

Pri tom, ispostavilo se da su opštinari, umesto za investicije, novac koristili za povećanje plata, nova zapošljavanja i subvencije. To isto tvrdili su i članovi Fiskalnog saveta. „Tokom godina pogoršana je ekonomska struktura rashoda lokalnih samouprava – došlo je do velikog pada kapitalnih izdataka i, s druge strane, povećanja tekućih rashoda”, navodi se u njihovom izveštaju.

Uočili su i to da su troškovi za zaposlene na lokalnom nivou vlasti rasli brže nego što je zakonom bilo propisano. Rashodi za plate na lokalu su, od 2009. do kraja 2015, nominalno povećani za gotovo 25 odsto, pokazuje računica Fiskalnog saveta. U istom periodu, investicije lokalnog nivoa vlasti nominalno su umanjene za oko 20 odsto, što je najdrastičniji pad u poređenju sa svim drugim nivoima vlasti, pokazuje računica Fiskalnog saveta.

Opštinari su protestovali zbog usvajanja ovog zakona, jer će im smanjiti prihode za osam milijardi dinara. Veliki protivnik ovog zakona je i Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED). Biće zanimljivo videti kakav će stav o ovom zakonu, koji je uslov za nastavak dalje saradnje sa Fondom, na jednoj od prvih sednica vlade, izneti nova ministarka državne uprave i lokalne samouprave Ana Brnabić, dojučerašnja predsednica Upravnog odbora NALED-a.