Радон лош у стану, добар у бањи

Први, прелиминарни резултати мерења нивоа радона у српским домаћинствима подигли су узбуну у јавности написима појединих медија да је у 500 од 5.000 домаћинстава у којима су мерења вршена количина овог радиоактивног гаса чак три пута већа од дозвољене.

Реаговала је и Агенција за заштиту од јонизујућих зрачења и нуклеарну сигурност Србије, која је од октобра прошле године и спроводила ова мерења. Како су званично саопштили, прелиминарни резултати мерења концентрације радона нису алармантни и показују да нема разлога за подизање панике. Око 94 одсто измерених концентрација радона у кућама и становима је испод 400 бекерела по метру кубном, што је у складу са годишњом просечном концентрацијом. Једино регион Нишке бање има нешто више концентрације радона, саопштила је тада агенција.

У изјави за „Политику“ Слађан Велинов, директор Агенције за заштиту од јонизујућих зрачења, каже да се још увек анализирају досадашњи резултати.

– У септембру ћемо довести стручњаке из Шведске, Норвешке и Финске, земаља где је ниво радона много већи него код нас. Циљ је да применимо њихова искуства у санирању радона тамо где је његова концентрација повећана, али чак ни на тим местима ситуација није алармантна – каже Велинов.

Ведрана Вулетић, шеф Групе за мониторинг радиоактивности и спремност за одговор на акцидент Агенције за заштиту од јонизујућих зрачења, објашњава да су штетна дејства радона прво уочена код рудара код којих је појава рака плућа повезана са повећаним концентрацијама радона у рудницима.

– Касније су студије проширене и на остало становништво и бројним студијама је потврђено да је радон канцероген и да изазива, пре свега, рак плућа. Према домаћим прописима, концентрација радона у новоизграђеним стамбеним објектима не треба да буде већа од 200 бекерела по кубном метру, а у већ постојећим стамбеним објектима не треба да пређе 400 бекерела. Уколико је у неком стамбеном објекту концентрација изнад поменутих, онда се раде додатна испитивања да се утврди одакле радон улази у стамбени објекат. Када се утврди шта је узрок повећаној концентрацији, може да се изврши санација објекта. Код концентрација мало изнад поменутих интервентних нивоа, најчешће је довољно редовно проветравање просторија да се проблем реши – напомиње Ведрана Вулетић.

За разлику од штетног дејства овог гаса у стамбеним објектима, уколико је његова концентрација већа од дозвољене, прича о радону у бањама сасвим је другачија. Како истиче др Ранђел Петровић, специјалиста балнеоклиматологије и председник Удружења за процену, заштиту и унапређење лековитог фактора Србије, радон присутан у термоминералним лечилиштима не само да нема штетно, већ, управо супротно, има благотворно дејство на људски организам.

Како наводи наш саговорник, овај гас ослобађа „алфа” зраке који стимулишу рад свих ћелија у организму, побољшава њихово снабдевање крвљу, убрзава раст и деобу ћелија, што је неопходно за регенерацију ткива. Овај гас је, између осталог, присутан у термоминералним водама Сокобање.

– Тог бањског радона највише има у инхалаторијуму зато што је ту водоток. Он има позитивно дејство на људски организам јер има малу продорност кроз кожу, раствара се у масном ткиву и крви и тако се разноси кроз цео организам. Његов век трајања је мањи од три дана, значи не накупља се у телу, а стимулацијом ћелија и ћелијске мембране врши регенерацију организма. Популарно га у бањским лечилиштима чак зову еликсир младости. Осим тога, радон врши јонизацију ваздуха, односно мења састав плус и минус јона чиме, између осталог, позитивно делује на обољења респираторног система – каже др Ранђел Петровић.

Он објашњава да радона има и у термоминералним водама Нишке и Гамзиградске бање, али и у чувеном аустријском лечилишту Бад Гаштајн.

– Радон се ослобађа из воде, а у зависности од њене температуре његова концентрација у ваздуху је мања или већа. У Сокобањи имамо и један конкретан показатељ његовог дејства. Нико од људи који су цео радни век провели на изворишту, радили у купатилима на инхалацији, није отишао у инвалидску пензију. Сви су отишли у редовну пензију, нико се није разболео од карцинома нити неких малформацијских обољења која су последица радиоактивности. Такође, проценат деце оболеле од астме у Сокобањи је 0,25 одсто, док се у другим местима у Србији тај проценат креће од пет до седам одсто – наглашава др Ранђел Петровић.