Зашто деца убијају мајке и очеве

Тек што је са страница црне хронике ишчезла прича о Нишлији П. С. (35) који је крајем јуна у стану у Душановој улици ножем насрнуо на мајку, гурао јој сечиво у уста и тако јој нанео посекотине, грађане Србије шокирао је још драматичнији догађај: у Хоргошу је пронађено мртва Марија Балинт, а осумњичени за злочин је њен син Фриђеш Балинт. Син је мајку убио ударцима чекићем у главу. Оба осумњичена имају заједнички именитељ: били су психички болесници.

Прошлог месеца, Златана Бећића (52), професора енглеског и одборника локалне скупштине у Смедеревској Паланци са више убода ножем убио је његов син Игњат (21). Злочин се догодио у дворишту породичне куће Бећића, а по свему судећи, претходила му је свађа оца и сина.

Александар М. (20) из Алексинца, оптужен је да је са 22 убода „рамбо” ножем избо оца Срђана Маринковића (43).

Драгослав Р. из Лаћарка је са неколико убода ножем убио оца Милорада (66), док је мајка Јела (64) задобила више убодних рана, покушавајући да спречи трагедију. Медији су пренели да је Драгослав био пијан и да се у том стању понашао врло агресивно.

И за многе друге случајеве јавност је сазнала из медија. Доста је и оних који остану скривени међу зидинама неког од суда у Србији.

Криминолог Златко Николић сматра да је наше друштво веома погрешило када је преузело шведски модел права детета. Он каже да је наше друштво наопако схватило права детета и систем вредност у коме је деци све дозвољено.

– Већина психолошких истраживања показала су да без казни и награда нема емпатије, односно саосећања са другима, па и са родитељима. Баш из тог разлога, нека деца насрћу на родитеље. На овакво понашање утиче и социјално-економска неизвесност као и европско радно време, које је урушило све друштвене норме породице – каже Николић.

Кроз судски поступак често се испостави да неки од починилаца ових тешких породичних злочина, не могу да буду кривично одговорни, јер нису били урачунљиви.

Неурачунљивост окривљеног током судског поступка утврђује се вештачењем.

– Уколико комисија вештака установи да је окривљени у време извршења кривичног дела био неурачунљив, он не може да буде оглашен кривим. Њему се изриче у том случају мера безбедности, односно обавезног психијатријског лечења, углавном у установи затвореног типа – наводи Ивана Рамић, судија и портпарол Првог основног суда у Београду.

Адвокат Зора Добричанин Никодиновић сматра да би, поред лекарске бриге, психичким болесницима требало пружити и неки други вид помоћи.

– При центрима за социјални рад или другим релевантним институцијама требало би да се формира служба која ће организовати различите активности за ову врсту болесника. На овај начин њихово понашање било би неприметно праћено од стручних особа. Чињеница је, на жалост, да је статус психичких болесника деградирајући. Неки од њих избегавају да се јаве лекару или потраже стручну помоћ из страха да неће моћи да нађу посао или се на други начин укључе у свакодневни друштвени живот – каже наша саговорница.