Zašto deca ubijaju majke i očeve

Tek što je sa stranica crne hronike iščezla priča o Nišliji P. S. (35) koji je krajem juna u stanu u Dušanovoj ulici nožem nasrnuo na majku, gurao joj sečivo u usta i tako joj naneo posekotine, građane Srbije šokirao je još dramatičniji događaj: u Horgošu je pronađeno mrtva Marija Balint, a osumnjičeni za zločin je njen sin Friđeš Balint. Sin je majku ubio udarcima čekićem u glavu. Oba osumnjičena imaju zajednički imenitelj: bili su psihički bolesnici.

Prošlog meseca, Zlatana Bećića (52), profesora engleskog i odbornika lokalne skupštine u Smederevskoj Palanci sa više uboda nožem ubio je njegov sin Ignjat (21). Zločin se dogodio u dvorištu porodične kuće Bećića, a po svemu sudeći, prethodila mu je svađa oca i sina.

Aleksandar M. (20) iz Aleksinca, optužen je da je sa 22 uboda „rambo” nožem izbo oca Srđana Marinkovića (43).

Dragoslav R. iz Laćarka je sa nekoliko uboda nožem ubio oca Milorada (66), dok je majka Jela (64) zadobila više ubodnih rana, pokušavajući da spreči tragediju. Mediji su preneli da je Dragoslav bio pijan i da se u tom stanju ponašao vrlo agresivno.

I za mnoge druge slučajeve javnost je saznala iz medija. Dosta je i onih koji ostanu skriveni među zidinama nekog od suda u Srbiji.

Kriminolog Zlatko Nikolić smatra da je naše društvo veoma pogrešilo kada je preuzelo švedski model prava deteta. On kaže da je naše društvo naopako shvatilo prava deteta i sistem vrednost u kome je deci sve dozvoljeno.

– Većina psiholoških istraživanja pokazala su da bez kazni i nagrada nema empatije, odnosno saosećanja sa drugima, pa i sa roditeljima. Baš iz tog razloga, neka deca nasrću na roditelje. Na ovakvo ponašanje utiče i socijalno-ekonomska neizvesnost kao i evropsko radno vreme, koje je urušilo sve društvene norme porodice – kaže Nikolić.

Kroz sudski postupak često se ispostavi da neki od počinilaca ovih teških porodičnih zločina, ne mogu da budu krivično odgovorni, jer nisu bili uračunljivi.

Neuračunljivost okrivljenog tokom sudskog postupka utvrđuje se veštačenjem.

– Ukoliko komisija veštaka ustanovi da je okrivljeni u vreme izvršenja krivičnog dela bio neuračunljiv, on ne može da bude oglašen krivim. Njemu se izriče u tom slučaju mera bezbednosti, odnosno obaveznog psihijatrijskog lečenja, uglavnom u ustanovi zatvorenog tipa – navodi Ivana Ramić, sudija i portparol Prvog osnovnog suda u Beogradu.

Advokat Zora Dobričanin Nikodinović smatra da bi, pored lekarske brige, psihičkim bolesnicima trebalo pružiti i neki drugi vid pomoći.

– Pri centrima za socijalni rad ili drugim relevantnim institucijama trebalo bi da se formira služba koja će organizovati različite aktivnosti za ovu vrstu bolesnika. Na ovaj način njihovo ponašanje bilo bi neprimetno praćeno od stručnih osoba. Činjenica je, na žalost, da je status psihičkih bolesnika degradirajući. Neki od njih izbegavaju da se jave lekaru ili potraže stručnu pomoć iz straha da neće moći da nađu posao ili se na drugi način uključe u svakodnevni društveni život – kaže naša sagovornica.