Минималац већи за пет одсто

Неизвесности више нема. Минимална цена рада од 121 динар по сату, после две године, биће повећана. То је, између осталог, у свом експозеу пре два дана поручио премијер Александар Вучић, изјавивши да је влада спремна да разговара са свим партнерима из Социјално-економског савета.

– Залагаћемо се за увећање минималне цене рада и минималне зараде и очекујем да ћемо такав договор и постићи – најавио је премијер.

Тиме су нестале и све сумње синдиката да од њихових преговора с послодавцима нема ништа, ако влада не да сагласност да се минималац повећа. Сада када су се коцкице сложиле, представницима синдиката предстоји борба с послодавцима да извуку највише што могу за раднике. Колико ће то бити, знаће се највероватније после 15. септембра, када би Социјално-економски савет требало да се окупи и отворено каже – шта је и колико реално.

Слушајући премијеров експозе, тешко је очекивати да минимална цена рада може да достигне 160 или 170 динара, колико показују параметри који по Закону о раду одређују висину минималца, јер је од 2014. године, када је минимална цена рада последњи пут коригована, инфлација била много мања од жељеног повећања.

Управо је то потврдио и премијер, истичући да смо инфлацију успешно спустили на низак и стабилан ниво. Чињеница је да је у периоду од годину дана међугодишња инфлација пала са 12,9 одсто из октобра 2012, на 2,2 одсто у октобру 2013. године. Од тада инфлацију одржавамо на нивоу који је упоредив са развијеним европским земљама. Године 2015. завршили смо са међугодишњом инфлацијом од 1,5 одсто, а крајем ове године Народна банка Србије очекује да инфлација буде на сличном нивоу.

С друге стране, Законом о раду прописано је да се при утврђивању минималне цене рада полази од егзистенцијалних и социјалних потреба запосленог и његове породице, изражених кроз вредност минималне потрошачке корпе, кретања стопе запослености на тржишту рада, стопе раста бруто домаћег производа, кретања потрошачких цена, као и продуктивности и просечне зараде.

Да ли, с друге стране, минимална цена рада може да буде мања од минималне потрошачке корпе?

Небојша Атанацковић, председник Уније послодаваца Србије, каже за „Политику“ да је било реално очекивати да се премијер сагласи с повећањем минималне цене рада, јер се и на последњој седници Социјално-економског савета позитивно изјаснио по том питању.

– У том контексту ћемо већ од данас наставити разговоре с представницима синдиката како би се нашли око неке нове реалне цене радног сата – каже Атанацковић.

Упитан шта показују први резултати анкете Уније послодаваца о томе да ли треба повећавати цену рада, односно да ли је реално да она буде 140 динара колико предлажу синдикати, наш саговорник одговора да је већина послодаваца рекла да минималац треба повећати за неколико динара, али не за 15 одсто и више.

– Биће сигурно више од два, три динара. Најреалније је да повећање буде за пет до шест одсто, што је око шест до седам динара више, објашњава председник Уније послодаваца Србије и додаје да је нереално очекивати да нова цена буде 160 или 170 динара, без обзира што закон у овом тренутку то прописује. Нема тих пара ни у републичком, а ни у буџету послодаваца, истиче Небојша Атанацковић.

– Одређивање минималне цене рада није питање колико коме треба, већ је реч о повећању које мора да буде реално. Минималац не може да прати ни минималну потрошачку корпу, нити она може бити параметар у оваквим ситуацијама. Гледајући реалан раст бруто домаћег производа Србије у другом кварталу 2016. године у односу на исти период претходне године, који је износио 1,8 одсто, како је саопштио Републички завод за статистику, основа за повећање минималца има – појашњава председник Уније послодаваца Србије Небојша Атанацковић.

Ранка Савић, председник Асоцијације самосталних и независних синдиката, каже за наш лист да, ако се узме у обзир да је дефицит буџета на крају маја износио 11,3 милијарде динара, што је шест пута мање од договореног са ММФ-ом, онда је реално да радници то осете кроз повећање минималне цене рада. Осим тога, радници су, уз пензионере, поднели највећи терет штедње.

– Реална цена минималца у овом часу требало би да буде 170 динара, а она је 50 динара мања. То нису ничије лепе жеље, већ то потврђују параметри који одређују висину минималца који је прописала влада. Ако већ имамо ситуацију да данима поскупљују основне животне намирнице, онда је логично да влада овај новац употреби да поправи стандард грађана – закључује Савићева.