Тесне сигурне куће за косовске Албанке

Фатима, 26-годишња Албанка с Косова, проводи више времена у прихватилишту за жртве насиља него код куће. Последњи пут ју је муж тако претукао да није могла да се брине о деци, извештава новинарка „Лос Анђелес тајмса”, којој се пружила ретка прилика да уђе у једну од ових установа, под условом да не наводи њен назив ни адресу.

„За Фатиму би се још могло рећи да је имала среће. Успела је да са децом побегне од супруга насилника у једно од десетак постојећих прихватилишта на Косову. Алтернатива је могла да буде много гора: да буде продата мрежи трговаца белим робљем у делу света у коме се жене третирају као покретна имовина”, пише у извештају с Косова, које се описује као регион са двоструким теретом – теретом сиромаштва и заосталих обичаја.

Студија УН из 2000. показала је да четвртина жена на Косову трпи физичко или психичко злостављање, а косовска полиција је прошле године забележила 1.077 случајева породичног насиља.

Косово је, заједно са суседним деловима кршевитог Балкана, дуго било транзитна тачка у међународној трговини белим робљем, углавном из источне Европе. Међутим, под Уједињеним нацијама и НАТО-ом, Косово је постало и извор и крајње одредиште жена силом отераних у проституцију. У уносној трговини често учествују косовски званичници и бивши герилски команданти, а тржиште чине тамо распоређени „мировњаци” и службеници међународне заједнице.

Сада се поставља питање да ли ће новопроглашена независност, коју и даље не признаје велика већина земаља, допринети да се поправи статус жена и сузбију мреже за трговину белим робљем или ће криминалне банде, уз савезнике у новој влади, имати још већу слободу, пише амерички лист.

Ванда Трошчинска, стручњак за Косово у „Хјуман рајтс вочу”, објашњава да су рат и сиромаштво разбили традиционалну структуру иначе бројних албанских породица, а да су последице најгоре осетиле управо жене.

Некада скривене из високих зидова породичних кућа, док су трговци људима доводили Молдавке и Румунке да опслужују растућу популацију странаца на Косову, у међувремену су и Албанке постале лак плен – маме их обећањима о запослењу, личном мобилном телефону или богатом браку, да би на крају завршиле у стриптиз баровима и борделима.

Много је, међутим, подмуклији проблем породичног насиља које, по речима стручњака, прелази етничке границе и не пријављује се у правој мери.

Игбале Рогова, шеф Женске мреже Косова, која окупља четрдесетак група, нада се да ће сада, када је питање независности мање-више решено, закони који постоје на папиру бити спроведени и у пракси.