Tesne sigurne kuće za kosovske Albanke

Fatima, 26-godišnja Albanka s Kosova, provodi više vremena u prihvatilištu za žrtve nasilja nego kod kuće. Poslednji put ju je muž tako pretukao da nije mogla da se brine o deci, izveštava novinarka „Los Anđeles tajmsa”, kojoj se pružila retka prilika da uđe u jednu od ovih ustanova, pod uslovom da ne navodi njen naziv ni adresu.

„Za Fatimu bi se još moglo reći da je imala sreće. Uspela je da sa decom pobegne od supruga nasilnika u jedno od desetak postojećih prihvatilišta na Kosovu. Alternativa je mogla da bude mnogo gora: da bude prodata mreži trgovaca belim robljem u delu sveta u kome se žene tretiraju kao pokretna imovina”, piše u izveštaju s Kosova, koje se opisuje kao region sa dvostrukim teretom – teretom siromaštva i zaostalih običaja.

Studija UN iz 2000. pokazala je da četvrtina žena na Kosovu trpi fizičko ili psihičko zlostavljanje, a kosovska policija je prošle godine zabeležila 1.077 slučajeva porodičnog nasilja.

Kosovo je, zajedno sa susednim delovima krševitog Balkana, dugo bilo tranzitna tačka u međunarodnoj trgovini belim robljem, uglavnom iz istočne Evrope. Međutim, pod Ujedinjenim nacijama i NATO-om, Kosovo je postalo i izvor i krajnje odredište žena silom oteranih u prostituciju. U unosnoj trgovini često učestvuju kosovski zvaničnici i bivši gerilski komandanti, a tržište čine tamo raspoređeni „mirovnjaci” i službenici međunarodne zajednice.

Sada se postavlja pitanje da li će novoproglašena nezavisnost, koju i dalje ne priznaje velika većina zemalja, doprineti da se popravi status žena i suzbiju mreže za trgovinu belim robljem ili će kriminalne bande, uz saveznike u novoj vladi, imati još veću slobodu, piše američki list.

Vanda Troščinska, stručnjak za Kosovo u „Hjuman rajts voču”, objašnjava da su rat i siromaštvo razbili tradicionalnu strukturu inače brojnih albanskih porodica, a da su posledice najgore osetile upravo žene.

Nekada skrivene iz visokih zidova porodičnih kuća, dok su trgovci ljudima dovodili Moldavke i Rumunke da opslužuju rastuću populaciju stranaca na Kosovu, u međuvremenu su i Albanke postale lak plen – mame ih obećanjima o zaposlenju, ličnom mobilnom telefonu ili bogatom braku, da bi na kraju završile u striptiz barovima i bordelima.

Mnogo je, međutim, podmukliji problem porodičnog nasilja koje, po rečima stručnjaka, prelazi etničke granice i ne prijavljuje se u pravoj meri.

Igbale Rogova, šef Ženske mreže Kosova, koja okuplja četrdesetak grupa, nada se da će sada, kada je pitanje nezavisnosti manje-više rešeno, zakoni koji postoje na papiru biti sprovedeni i u praksi.