Реновирана влада

Нова влада је већ првог радног дана сабајле прионула на посао. Вучић је окупљање реновираног кабинета заказао у 6.30. Личило је то на показну вежбу за нове министре, али премијер је имао и оправдање. Журио је после седнице владе за Беч, на раније договорен састанак с аустријском канцеларом Кристијаном Керном. А и староседелац Немањине 11 Расим Љајић морао је за Скопље, да са својим колегом решава проблем додатних такси на извоз српске пшенице у Македонију.

Ако се по јутру дан познаје, друга Вучићева влада биће вреднија од претходне, а да ли ће и колико бити успешнија – видећемо. Приоритети су јасни. Њих је трасирала и претходна влада: очување стабилности државе, раст привреде и бољи стандард грађана.

Можда ће шесточасовни Вучићев експозе због дужине ући у Гинисову књигу рекорда, али су грађани из премијеровог исцрпног говора у Народној скупштини сигурно запамтили два обећања: веће пензије и плате у јавном сектору.

Руку на срце, већим зарадама надају се и они који раде у приватном сектору. Ако, рецимо, просветари и лекари не буду осетили да боље живе, можда и спласне одушевљење Александре Томић, која је премијеру за скупштинском говорницом препоручила да одштампа експозе. По оцени ове посланице СНС-а, експозе на 68 страница је ауторско дело с особинама научног рада.

Када смо, напокон, добили владу, у којој је од 19 чланова осам нових министара, остаје нејасно зашто су порођајне муке трајале скоро четири месеца. Поготово због тога што се и пре избора 24. априла очекивало да ће напредњачка коалиција победити. Тако да је стари-нови премијер са својим 131 послаником глатко могао без ичије коалиционе помоћи да формира владу.

Тим пре што је и сам Вучић одмах после конституисања парламента почетком јуна давао неке рокове за формирање владе. Њихово пробијање правдао је догађајима у свету, попут „брегзита” или неуспешног пуча против Ердогана у Турској.

Кад је мандатар једном приликом рекао да то није хир и да не жели владу против које би и сам био, стекао се утисак да је изложен притисцима. Јавност је протумачила и да Руси и Американци хоће њима наклоњене људе у Немањину 11.

Дачићеви људи који су стрпљиво подносили оштре вербалне жаоке појединих напредњака на свој рачун, Вучићеву „неодлучност” правдали су тиме да је прављење владе филигрански рад где све мора да се уклопи. Њихово чекање се исплатило. Као и у претходном мандату, СПС опет има три члана владе.

Сад кад је сложена „владина Рубикова коцка” остаје да се види колико ће овако укомпонован министарски тим бити успешан. Прво пролазно мерење резултата рада владе биће после првих 100 дана, 18. новембра.

Међу највећим изазовима нове владе остаје решавање питања Косова и Метохије. Вучићев циљ је да сва поглавља са ЕУ затвори до 2020. године. Али, и њему и нама јасно је да наш пут у Брисел води преко Приштине. А добрим делом и преко Загреба.