Субота, 27.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Праве ли Арапи муслиманију од БиХ

Институције проверавале куповину некретнина у околини Сарајева, за потребе арапских туриста, у које се улажу милиони конвертибилних марака
Праве ли Арапи муслиманију од БиХ
Фахрудин Радончић (Фото Танјуг)

Од нашег сталног дописника

Бањалука – „То што Арапи све више купују некретнине у БиХ реално би могао бити додатни и ’коначни’ аргумент председнику РС Милораду Додику за сецесионизам, а имаће га и друга, хадезеовска страна, јер неће хтети да живе у ’муслиманији’, земљи чији један ентитет је пренапучен селефијама, параџематима, ахмедијама, шиитима и у којима су уз све то Арапи покуповали читаве области”, упозорава професор арапске књижевности и филологије, академик Есад Дураковић.

Проблем куповине земље и некретнина на атрактивним локацијама у Федерацији БиХ од стране Арапа, махом у Сарајеву и околини, и то најчешће имовине претходно протераних Срба, није новост. Најновија упозорења да би то могло унети додатни неспокој међу Србе и Хрвате у БиХ и изазвати додатни зазор према Бошњацима оправдан је и због тога што се јавност још није умирила због начина на који су сабрани резултати пописа становништва. Како у РС верују, резултати по којима је број Бошњака премашио 50 нетачни су и добијени пописним инжењерингом.

Иако се о проблему такозваног арапског насељавања говорило и ранијих година, надлежне институције БиХ (Служба за странце, СИПА, Пореска управа, ОБА БиХ) покрећу недавно проверу куповине некретнина на атрактивним локацијама, углавном у околини Сарајева, за потребе арапских туриста, у које се улажу милиони конвертибилних марака.

Истрагом је обухваћено 108 фирми, чији су власници странци од којих је 71 из Кувајта, из Либије 13, УАЕ 12, Сирије десет и Катара два. „И нашли смо да пуно, пуно фиктивних фирми ту има, да чак лица нису ни ушла у БиХ, немају уопште боравка, а да су овластили наше држављане који могу у име њихове фирме куповати некретнине у БиХ”, рекао је за Н1 Слободан Уљић, директор Службе за послове са странцима у БиХ.

Он каже да је утврђено је да су странци купили те некретнине, то јест да је реч о 51 правној особи. Проверен је и оснивачки капитал тих фирми, који је у 99 одсто случајева износио око 1.000 евра, а дошло се и до података да одређена правна лица имају некретнине које вреде сигурно шестсто, седамсто и више хиљада марака. „Због тога смо помислили да се ради о кривичним делима прања новца, утаје пореза и осталом”, каже Ујић.

Један кувајтски туриста је медијима испричао да је посетио неколико атрактивних локација, што изграђених, што у процесу изградње, искључиво за потребе Кувајћана. Купују, казао је, брда и граде насеља попут оног у Хаџићима. „Срећни смо када дођемо овде и када трошимо свој новац на ову лепоту, на ово место. Нас је страх, не могу ја отићи у било коју земљу и имати поверење. Управо ће то поверење натерати многе Кувајћане да дођу овде и купују земљу”, отворио се он за Н1.

Подаци Централне банке БиХ показују да је до краја 2015. у различите пројекте из Кувајта у БиХ уложено 86 милиона евра, што према висини улагања у БиХ Кувајт ставља на 15. место, али медији констатују да је, кад је реч о арапским улагањима, већином реч о улагањима у атрактивна насеља, за властите потребе. То се, како се раније писало, углавном одвија преко посредника, будући да постоје законске препреке да физичка лица из тих земаља купују некретнине. Осим преко посредника, отварање фирме је једини начин на који држављани арапских земља могу купити некретнину у БиХ. „Арапи често дођу овде, изађу из комбија, посликају све около, мало се распитају чије је земљиште, да ли државно или не, и оду. Онда дођу посредници, који за њих купују”, објаснио је један домаћин почетком ове године за Ал Џазиру.

Кад се све то узме у обзир не чуде упозорења професора Дураковића, који је у ауторском тексту за босанску агенцију НАП навео да на тај случај о којем је, како каже, више пута писао, гледа као на једну посебну стратегију чији крајњи ефекти се не виде сада, али ће се, упозорава он, видети када буде прекасно. Стога чак верује да је реч о некој врсти пројекта.

Медији и политичари, углавном они из Српске, и раније су упозоравали да се последњих година повећава број држављана земаља Персијског залива који долазе у БиХ и купују некретнине и земљиште у власништву махом Срба. Само из Сарајева, где влада највећи интерес за куповину земљишта и имовине, протерано је преко 150.000 Срба. Међу првима је о „најезди” Арапа говорио председник РС Милорад Додик, који је раније тврдио да „постоји план о усељењу близу 500.000 Арапа у БиХ ради насилне промене етничке слике у њој и радикализације ислама”. У време док је био министар безбедности БиХ, Фахрудин Радончић такође је рекао да „постоји план богатог Кувајта о исељењу у Сарајево око 100.000 својих становника, најнижег слоја, међу којима има много терориста и припадника разних милитантних група”.

Коментари13
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.