Кошмар на светским берзама

Амерички долар пада без падобрана, цене нафте и злата драматично расту, тржиште хартија од вредности губи драж – глобални финансијски систем је у великој кризи, потврђују јучерашњи берзански извештаји од Сингапура до Волстрита.

Јапански јен и евро јуче су осетно ојачали у односу на америчку валуту. Први пут је у последњих тринаест година један амерички долар вредео мање од 100 јена, за један евро трговци девизама су тражили 1,5624 долара.

И барел лаке америчке нафте, са априлским датумом испоруке, јуче је достигао цену од готово 111 долара (110,70). Северноатлантска нафта типа „брент” јуче је на берзи у Лондону коштала 106,17 долара (историјски рекорд од 106,45 постигла је у среду).

На светском тржишту племенитих метала унца злата је јуче достигла цену од 1.000 долара, што је досад незабележено. „Свака лоша вест са америчког финансијског тржишта сместа подиже цену злата као сигурног прибежишта у кошмарним временима”, подсећају на берзама.

„Почиње време кризе долара”, проценио је јуче „Интернешенел хералд трибјун”.

Колико ће потрајати тиха девалвација америчког долара и докле ће нафта бити папрено скупа, дилема је око које Волстрит и ОПЕК имају опречна мишљења. На водећој америчкој берзи сматрају да се „циклус раста цене нафте приближава врхунцу и да ускоро треба очекивати оштру корекцију ”, преноси „Волстрит џорнал”.

Председник удружења тринаест водећих извозника нафте Шакиб Келил сматра да ће суноврат долара још потрајати: до председничких избора у САД и стабилизације механизама глобалног валутног тржишта током 2009. године. Нафта ће целе 2008. године бити рекордно скупа, сматра председник ОПЕК-а.

Ново проклизавање америчке валуте уследило је упркос изјави председника САД Џорџа Буша, у среду, да би било пожељно да долар буде јачи, јер његово слабљење утиче на скок цена енергената у Америци.

Глобалне берзе убрзано губе поверење у америчко финансијско тржиште, зазиру од нове улоге Централне банке САД као кредитора и слуте оштро снижавање базне каматне стопе у Америци идуће седмице, преноси агенција Ројтерс.

Страхујући од ланчаних последица посустајања америчке привреде и финансијског тржишта, по све који послују са САД, берзе се спремају за период рецесије на Западу, али и за глобални раст инфлације са несагледивим економским и политичким последицама по садашњи глобални поредак. Највећи светски извозник течног гаса, Катар, обнародовао је да у шеикату убрзано размишљају о обрачунском разводу од америчког долара. Сличне планове кују и друге нафтом богате државе Персијског залива.

Бежећи од могућих последица посустајања америчке привреде и финансијског тржишта САД, инвеститори све журније пласирају огромна средства на тржиште енергената, племенитих метала и хране, и тако подгревају зебњу да сировина неће бити довољно на тржишту.

Поред слабљења америчког долара и набујалих спекулација о даљем курсу најјаче економије света – САД, геополитички фактори такође подстичу нервозу на глобалном тржишту нафте. Ново заоштравање односа између Вашингтона и Техерана и ескалација насиља на нафтоносном југоистоку Нигерије доприносе садашњем, неслућеном скоку цене црног злата.