Боље планирање, све мањи пенали

Пенали, које држава плаћа зато што транше наменских кредита за пројекте нису у року повучене, у последње три године су све мањи, што значи да је планирање пројеката све боље.

Према подацима Министарства финансија, највише новца из буџета на провизије кредитора, колоквијално назване пенали, одлазило је у 2013. години, када је због неповлачења одобреног новца плаћено 8,33 милиона евра, на укупне кредите од 3,67 милијарди евра.

Наредне, 2014. године, на исту укупну суму кредита плаћено је 6,8 милиона евра на име пенала, док је у 2015. плаћено 7,5 милиона.

За првих седам месеци ове године потребно је платити 3,6 милиона евра пенала, што говори у прилог томе да ће ове године по том основу бити издвојено мање новца него и у 2014, те да се од 2013. наставља тренд бољег планирања.

Економиста Зоран Грубишић истиче да је веома значајно што у 2016. и делимично у претходној години износ новца који држава плаћа по основу пенала на нереализоване а уговорене пројекте из наменских кредита - пада.

„То је јако битно, јер показује озбиљност и одговорност. Боље остварујемо и своје обавезе као уговорна страна. Ми као уговорна страна, када добијемо такозвани наменски кредит, имамо и одређене уговорне обавезе. То значи да постоји динамика и реализација по фазама, која мора да се поштује да би могли да повучете та средства. У супротном, плаћате одређене пенале у фиксном износу”, објашњава Грубишић.

Према његовим речима, смањење износа који плаћамо по основу пенала је веома важно, јер „тиме показујемо да смо одговорни”.

Подаци Министарства финансија показали су, примера ради, да је немачка банка КфW, одобрила ЕПС-у, за бољу енергетску ефикасност и еколошке пројекте у Колубари кредит од 65 милиона евра, али су у 2013. на тај зајам плаћени и пенали од око 116.000 евра. У 2015. је за исти пројекат плаћено 159.000 евра пенала, а ове године до краја јула - нема пенала по том пројекту.

Истој банци, ЕПС је за кредит од 70 милиона евра за хидроелектрану Зворник платио у 2013. пенале на неповучена средства од око 174.000 евра, док од јануара до јула ове године пенали за тај кредит износе 75.000 евра. На одобрених 30 милиона кредита за хидроелектрану Бајина Башта, у 2013. је плаћено око 2.500 евра пенала, а у овој години нема тог трошка.

Еxпорт - Импорт Банк оф Ћина финансирала је, примера ради, Републику Србију и Град Београд за изградњу моста Земун-Борча са 217,4 милиона долара, на шта је у 2013. на име пенала плаћено око милион долара, у 2014. је тај износ био мањи - 678.000, прошсле године 314.500 долара, а у овој години, закључно са 31. јулом, плаћено је 35.500 долара пенала.

Коридори Србије су се, примера ради, задужили код ЕБРД за Коридор 10 (Ниш-Димитровград) у износу од 150 милиона евра, да би на неповучена средства у 2013. платили провизију од скоро 639.000 евра. Прошле године су пенали по овом основу износили нешто више од пола милиона евра, а ове године - нема пенала за тај кредит.

Железнице Србије су за Коридор 10 од ЕБРД-а добиле кредит од 100 милиона евра, на који су у 2013. платиле пенале у износу од 497.000 евра, наредне године је то већ било 418.000, у 2015. је било мање, 377.000, док је у првих седам месеци ове године плаћено 170.000 евра.

Железнице Србије за возове, рецимо ни прошле, ни ове године ЕБРД-у нису плаћале пенале за кредит од око 59 милиона евра, док је за други кредит у сличне сврхе од 100 милиона евра у 2013. плаћено 457.000 евра пенала, прошле године 288.000, а до краја јула ове године свега око 14.000 евра.

Путеви Србије су од ЕБРД-а добили кредит за рехабилитацију путева и унапређење безбедности у саобраћају од 100 милиона евра, на који нису плаћали пенале у 2013. и 2014. години, да би прошле године платили скоро милион евра, а у овој години, поново немају такав трошак, преноси Танјуг.