Бахати тровачи

Србија се овог лета суочила са неколико еколошких инцидената у којима су страдале рибе, шуме и природна добра која се налазе под заштитом државе и Унеска.
У протекла два месеца у водама десетак река (Сврљишки и Бели Тимок, Деспотица, Јужна Морава, Скрапеж, Расина, Топлица, Лепеница, Бегеј, Моравица) угинуло је више од 20 тона риба. У комбинацији са летњим високим температурама и ниским водостајем река поједини инциденти, попут помора рибе у Топлици четири пута заредом, прерасли су у праву катастрофу. Шумски пожари, изазвани и људском немарношћу, прогутали су 19.000 хектара шума, ливада и пашњака.

Тренутно један од највећих еколошких проблема у Србији јесте и пречишћавање отпадних вода. Јер, до угинућа рибе дошло је на местима где се отпадне и индустријске или канализационе воде уливају у реке.

Све ово јасно говори о врло ниском нивоу свести људи о потреби очувања природе и еколошке равнотеже на планети.

Упркос томе што је Министарство за заштиту животне средине привремено забранило рад појединих предузећа, они су, не трепнувши, наставили производњу, још више загађујући реке, са образложењем да "до њих још никакво решење није стигло". Та бахатост јавно прозваних руководстава фабрика тровача најбоље се види на примеру реке Топлице где је четири пута узастопце дошло до помора рибе и то свега за неколико дана. За троваче попут ових, закони постоје, али само на папиру. Казне су минималне, а судски поступци се одлажу унедоглед.

Слична прича је и са дивљом градњом у природним добрима, где је већ изграђено на хиљаде викендица, вишеспратница и хотела. Ова бахатост је узела толико маха да градитељи више не зазиру ни од кога. Велелепни дворци ничу поред самих изворишта питке воде. Поједини моћници који граде виле на природним добрима која уживају посебну заштиту игноришу и законе и институције система. Поред тога што не поштују републички, односно јавни интерес проглашен Просторном планом Србије, игноришу и уредбе Владе Србије о заштити појединих природних добара, Закон о заштити животне средине, Закон о националним парковима, Закон о планирању и изградњи, Закон о водама, Закон о шумама... Нажалост, до сада нико није сносио последице због свог бахатог односа према природној баштини.

Искуства других земља јасно показују да се еколошки инциденти који се дешавају због немара и јавашлука најбоље лече ефикасним судским процесима и високим казнама. Зато би и на наше казне од 5.000 динара требало додати неколико нула. Ко загади - мора и да плати десетоструко већу казну него што је то сада случај. Да не говоримо о томе како због оваквих еколошких инцидената у другим земљама падају владе и министри подносе оставке.

Али, у овој причи нису једини кривци они велики и моћни. Треба кренути и од себе. Морамо очистимо најпре своје двориште, па онда упрети прст у друге. Ако не због нас, оно због генерација које долазе.