Цена пада владе две милијарде динара

Народна скупштина Србије јуче је званично распуштена, седница која је била заказана за подне је отказана, а Оливер Дулић, председник парламента, поздравио је расписивање избора и захвалио je „свим посланицима на креирању атмосфере међусобног разумевања и уважавања”. Сви су изборе поздравили као једини пут за разрешење кризе у држави. Уколико, међутим, и после ових избора договори о председнику парламента и влади потрају колико и после прошлогодишњих, то би грађане Србије коштало око 400 милиона динара, само по основу буџетског издвајања за плате посланика.

Из Министарства финансија најављено је да ће за парламентарне изборе из буџета бити издвојено око милијарду динара, али у ту суму није урачунат новац који ће странке добити за кампању – око 400 милиона динара, а кад се томе дода и поменути новац за посланичке плате, укупно ово „ванредно бирање” коштаће готово две милијарде динара.

И ове године ћемо неколико месеци издвајати за, „дупле” посланичке плате, „на буџету” ће бити посланици из распуштеног сазива, који су били на сталном раду у парламенту, и посланици који буду изабрани 11. маја. И у претходне две године смо имали исту ситуацију, само што смо 2006. плаћали посланике из Скупштине СЦГ, после распада државне заједнице, а прошле године посланике из претходног сазива републичке скупштине.

Према законским одредбама, сви државни функционери, па и посланици, имају право на плату у наредних шест месеци, по престанку мандата. Прошле године од 189 посланика на сталном раду, њих 114 је одлучило да искористи право на шестомесечну плату. Ипак, нису сви до краја остали „на буџету”, њих 16 је раније нашло посао.

У овом скупштинском сазиву, који је распуштен, на сталном раду било је 185 посланика, уз то четири посланика су користила право на накнаду за изнајмљивање стана у Београду и на накнаду за одвојен живот. Њима ће мандат престати кад буде конституисан нови скупштински сазив, а до тада ће примати све принадлежности на које имају право (плате, посланички додатак, дневнице, ако буду долазили на састанке посланичког клуба...). Уколико се на конституисање новог сазива буде чекало као и лане, значи до самог истека законског рока, то значи да би „распуштеним посланицима” мандат престао тек 14. јуна. Они би за нешто више од пола сата рада, а тачно толико је трајала последња седница парламента одржана 5. марта, у периоду од 1. марта до 14. јуна коштали грађане готово 100 милиона динара.

За ову рачуницу узели смо плате „обичних” посланика, које су поприлично мање од плата председника, потпредседника парламента, шефова посланичких група, председника одбора... „Обична” плата, која, иначе, није мењана четири године, износи нето 75.883 динара, плус 30.000 посланичког додатка месечно, који добија свих 250 посланика. Овој суми треба додати и доприносе који се плаћају држави, а они износе 35.546 динара за сваког посланика.

Само за плате посланика за три и по месеца биће потрошено 99.163.851 динар, у ту суму смо урачунали и трошкове за четири посланика која имају право на накнаде за стан у Београду (сваком по 35.000 месечно) и на одвојен живот (сваком по 19.000), што износи 763.574 динара. Доприноси на плате за три и по месеца износе 23.016.035 динара.

Уколико би нови скупштински сазив био конституисан 14. јуна, „стари” посланици би имали право на плате до 14. децембра. Они би, међутим, примали само чисте плате, без икаквих додатака. Уколико би се свих 185 посланика одлучило да искористи ово право, то значи да би из буџета на њихове плате отишло нешто више од 84 милиона динара, плус доприноси од око 40 милиона динара, дакле укупно 124 милиона.

На плате и додатке нових посланика и доприносе, од 14. јуна до 14. децембра, под условом да на сталном раду буде 185 посланика, отишло би око 169 милиона динара. За наведених шест месеци исплате „дуплих” плата, буџет би био „лакши” за 292 милиона динара. Кад овој суми додамо посланичке плате од 1. марта до 14. јуна, стижемо до суме од 391,5 милиона динара.

У овој рачуници има много „ако”. На пример, на основу досадашњих искустава, у нови скупштински сазив ући ће, вероватно, доста посланика са оне листе од 185, колико их је било пријављено за стални рад у парламенту. Но, неће то нешто нарочито смањити суму коју смо поменули, а која би била исплаћена посланицима којима престаје мандат, јер смо, као што смо навели, за основицу узели само плате „обичних” посланика. Примера ради, шефови посланичких група, а сви су на сталном раду у парламенту, месечно примају чисту плату од 82.942 динара, (плус допринос 38.852), а потпредседник парламента 92.649 (допринос 43.399).

Право на шестомесечне плате имају и чланови владе и државни секретари, по престанку мандата, а уколико би само премијер, вицепремијер, 23 министра и генерални секретар владе одлучили да то право искористе, то би државу коштало, без доприноса, дакле само за „чисте” плате око 15,5 милиона динара. Закон, иначе, каже и да посланици који се одлуче за шестомесечну плату, имају право на још шест месеци плате, ако у том периоду стичу услов за пензију.

После свих ових рачуница, било би лепо кад би се оствариле тврдње свих актера на нашој политичкој сцени да ће нови избори донети решење кризе и омогућити формирање стабилне власти, која ће потрајати пун мандат, дакле четири године.