Признавање страних диплома више не траје дуже од студија

Тарас Стојковић (28), један је од младих људи који су нострификовали факултетску диплому стечену у иностранству по новом систему признавања који се у Србији примињује од 1. октобра прошле године. Како каже, он је вероватно први који је заправо нострификовао две дипломе које су повезане и издате од факултета у државама које су на супротним странама света – Канади и Аустралији – и то за шест месеци.

Овај процес је годинама задавао велике неугодности младима који су желели да се врате у Србију након завршених студија, у иностранству. „Политика” је забележила на стотине прича оних који су на нострификацију чекали годинама, плаћали и по неколико хиљада евра и на крају – одустали. Већина се више никада није вратила у Србију, а они најупорнији су успевали да диплому нострификују за велики новац на неком од приватних универзитета.

Да би се стало на пут примораности да иду у иностранство и уз велику активност неколико студентских организација које окупљају повратнике или младе који студирају у иностранству, прошле године је измењен закон и уведен ред у ову област.

У Министарству просвете, науке и технолошког развоја отворен је ЕНИК/НАРИК центар за признавање страних високошколских диплома студента који желе да се запосле, док је факултетима остављен део признавања диплома ради наставка студија.

Регулисани су и временски рокови и новац који је потребан – цео поступак се завршава најдуже у року од 90 дана, по цени од 3500 динара.

У Министарству просвете, науке и технолошког развоја кажу за наш лист да је од оснивања центра до сада поднето око 1000 захтева за нострификацију диплома – 470 их је решено, 250 је у поступку решавања.

– Највише диплома је признато из Мађарске, Бугарске, Словачке, Босне и Херцеговине, Црне Горе и Македоније. Такође је признат велики број диплома и из Велике Британије, као и око стотину диплома стечених у  САД. Око 97 процената подносилаца захтева за нострификацију диплома су наши држављани. Такође, признате су дипломе и из Кине, Аустралије, Канаде, Бразила и са Филипина – наводе у ЕНИК/НАРИК центру.

Иако је основна идеја била да процедура буде битно краћа, бржа, јефтинија и једноставнија и да не зависи од сваког факултета и студијског програма, они који су успели да пређу све бирократске препреке, ипак нам тврде да то  није још увек тако.

Тарас Стојковић, дипломирани инжењер грађевине, каже за „Политику” да је задовољан новим процесом нострификације, иако је чекао пола године од кад је предао сву документацију. Он додаје да су неки његови пријатељи такође прошли кроз процес признавања дипломе и да је читав поступак трајао много краће, јер су биле у питању дипломе са универзитета у Европи, где је ипак сличнији систем студирања и лакше је упоредити програме, него рецимо са Аустралијом, Америком или Великом Британијом.

– Процес нострификације моје дипломе са Грифит универзитета из Бризбејна је трајао око шест месеци, али је требао да траје три месеца. Разлог за то вероватно лежи у чињеници што сам међу првима који је нострификовао две дипломе које су повезане и издате од стране факултета из држава које су на супротним странама света – Канада и Аустралија. Нострификација једне дипломе кошта нешто мање од 8000 динара – прича Тарас Стојковић.

Са осмехом објашњава да име није добио по чувеном украјинском козаку, већ украјинском писцу и да му је мајка Рускиња. И његова школска биографија је више него интересантна – основну школу је завршио у Србији, с тим што је друго полугодиште четвртог разреда завршио у Украјини, а шести разред на Јамајци. Уследили су средња школа и колеџ у Торонту, Канади, а затим и факултет у Аустралији.

– План ми је да у наредном периоду будем на релацији Северна Америка – Европа, а да се у Србији бавим пројектима кроз Међународни центар алумниста који смо почетком ове године основали при Привредној комори Србије. Такође сам и у продукцијском тиму Мис Србије. Док сам живео у иностранству, трудио сам се да мењам слику Србије, да Србе гледају као образоване и квалитетне људе, добре за бизнис, културне, васпитане, лојалне. А при том знамо и да се забавимо и угостимо. Сви смо ми и амбасадори своје земље – каже Стојковић.

Питамо и да ли постоји нешто што би могло да помогне да овај процес буде још бржи, а он одговара да, иако је особље љубазно и професионално, могли би ажурније да одговарају на позиве и имејлове. Помогло би и да се створе бољи контакти са факултетима у удаљеним земљама.

Министарство просвете, науке и технолошког развоја је у сарадњи са Организацијом српских студената у иностранству припремило „Водич кроз признавање диплома”, који је доступан на сајту www.ossi.org.

Која су документа потребна

Пре него што се поднесе пријава за признавање дипломе, потребно је да се прикупе следећа документа

– превод факултетске дипломе у три примерка, оверен печатом овлашћеног судског тумача

– превод додатка дипломи, такође у три примерка и са печатом тумача

– превод транскрипта испита по семестрима и годинама (уколико није део додатка дипломи), такође у три примерка и са печатом тумача

– фотокопија оригинала дипломе

– оригинал дипломе на увид

– биографија на српском или енглеском језику, из које се види ток образовања и радно искуство

– доказ о уплати таксе за професионално признавање страних високошколских исправа од 3.500 динара (за дипломе са територије Руске Федерације не плаћа се такса)

– уколико се ради о дипломи докторских студија, прилаже се копија докторске дисертације на српском и енглеском језику и списак објављених научних радова

– уколико је промењено име или презиме, потребно је решење надлежног органа или фотокопија венчаног листа