Priznavanje stranih diploma više ne traje duže od studija

Taras Stojković (28), jedan je od mladih ljudi koji su nostrifikovali fakultetsku diplomu stečenu u inostranstvu po novom sistemu priznavanja koji se u Srbiji priminjuje od 1. oktobra prošle godine. Kako kaže, on je verovatno prvi koji je zapravo nostrifikovao dve diplome koje su povezane i izdate od fakulteta u državama koje su na suprotnim stranama sveta – Kanadi i Australiji – i to za šest meseci.

Ovaj proces je godinama zadavao velike neugodnosti mladima koji su želeli da se vrate u Srbiju nakon završenih studija, u inostranstvu. „Politika” je zabeležila na stotine priča onih koji su na nostrifikaciju čekali godinama, plaćali i po nekoliko hiljada evra i na kraju – odustali. Većina se više nikada nije vratila u Srbiju, a oni najuporniji su uspevali da diplomu nostrifikuju za veliki novac na nekom od privatnih univerziteta.

Da bi se stalo na put primoranosti da idu u inostranstvo i uz veliku aktivnost nekoliko studentskih organizacija koje okupljaju povratnike ili mlade koji studiraju u inostranstvu, prošle godine je izmenjen zakon i uveden red u ovu oblast.

U Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja otvoren je ENIK/NARIK centar za priznavanje stranih visokoškolskih diploma studenta koji žele da se zaposle, dok je fakultetima ostavljen deo priznavanja diploma radi nastavka studija.

Regulisani su i vremenski rokovi i novac koji je potreban – ceo postupak se završava najduže u roku od 90 dana, po ceni od 3500 dinara.

U Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja kažu za naš list da je od osnivanja centra do sada podneto oko 1000 zahteva za nostrifikaciju diploma – 470 ih je rešeno, 250 je u postupku rešavanja.

– Najviše diploma je priznato iz Mađarske, Bugarske, Slovačke, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Makedonije. Takođe je priznat veliki broj diploma i iz Velike Britanije, kao i oko stotinu diploma stečenih u  SAD. Oko 97 procenata podnosilaca zahteva za nostrifikaciju diploma su naši državljani. Takođe, priznate su diplome i iz Kine, Australije, Kanade, Brazila i sa Filipina – navode u ENIK/NARIK centru.

Iako je osnovna ideja bila da procedura bude bitno kraća, brža, jeftinija i jednostavnija i da ne zavisi od svakog fakulteta i studijskog programa, oni koji su uspeli da pređu sve birokratske prepreke, ipak nam tvrde da to  nije još uvek tako.

Taras Stojković, diplomirani inženjer građevine, kaže za „Politiku” da je zadovoljan novim procesom nostrifikacije, iako je čekao pola godine od kad je predao svu dokumentaciju. On dodaje da su neki njegovi prijatelji takođe prošli kroz proces priznavanja diplome i da je čitav postupak trajao mnogo kraće, jer su bile u pitanju diplome sa univerziteta u Evropi, gde je ipak sličniji sistem studiranja i lakše je uporediti programe, nego recimo sa Australijom, Amerikom ili Velikom Britanijom.

– Proces nostrifikacije moje diplome sa Grifit univerziteta iz Brizbejna je trajao oko šest meseci, ali je trebao da traje tri meseca. Razlog za to verovatno leži u činjenici što sam među prvima koji je nostrifikovao dve diplome koje su povezane i izdate od strane fakulteta iz država koje su na suprotnim stranama sveta – Kanada i Australija. Nostrifikacija jedne diplome košta nešto manje od 8000 dinara – priča Taras Stojković.

Sa osmehom objašnjava da ime nije dobio po čuvenom ukrajinskom kozaku, već ukrajinskom piscu i da mu je majka Ruskinja. I njegova školska biografija je više nego interesantna – osnovnu školu je završio u Srbiji, s tim što je drugo polugodište četvrtog razreda završio u Ukrajini, a šesti razred na Jamajci. Usledili su srednja škola i koledž u Torontu, Kanadi, a zatim i fakultet u Australiji.

– Plan mi je da u narednom periodu budem na relaciji Severna Amerika – Evropa, a da se u Srbiji bavim projektima kroz Međunarodni centar alumnista koji smo početkom ove godine osnovali pri Privrednoj komori Srbije. Takođe sam i u produkcijskom timu Mis Srbije. Dok sam živeo u inostranstvu, trudio sam se da menjam sliku Srbije, da Srbe gledaju kao obrazovane i kvalitetne ljude, dobre za biznis, kulturne, vaspitane, lojalne. A pri tom znamo i da se zabavimo i ugostimo. Svi smo mi i ambasadori svoje zemlje – kaže Stojković.

Pitamo i da li postoji nešto što bi moglo da pomogne da ovaj proces bude još brži, a on odgovara da, iako je osoblje ljubazno i profesionalno, mogli bi ažurnije da odgovaraju na pozive i imejlove. Pomoglo bi i da se stvore bolji kontakti sa fakultetima u udaljenim zemljama.

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je u saradnji sa Organizacijom srpskih studenata u inostranstvu pripremilo „Vodič kroz priznavanje diploma”, koji je dostupan na sajtu www.ossi.org.

Koja su dokumenta potrebna

Pre nego što se podnese prijava za priznavanje diplome, potrebno je da se prikupe sledeća dokumenta

– prevod fakultetske diplome u tri primerka, overen pečatom ovlašćenog sudskog tumača

– prevod dodatka diplomi, takođe u tri primerka i sa pečatom tumača

– prevod transkripta ispita po semestrima i godinama (ukoliko nije deo dodatka diplomi), takođe u tri primerka i sa pečatom tumača

– fotokopija originala diplome

– original diplome na uvid

– biografija na srpskom ili engleskom jeziku, iz koje se vidi tok obrazovanja i radno iskustvo

– dokaz o uplati takse za profesionalno priznavanje stranih visokoškolskih isprava od 3.500 dinara (za diplome sa teritorije Ruske Federacije ne plaća se taksa)

– ukoliko se radi o diplomi doktorskih studija, prilaže se kopija doktorske disertacije na srpskom i engleskom jeziku i spisak objavljenih naučnih radova

– ukoliko je promenjeno ime ili prezime, potrebno je rešenje nadležnog organa ili fotokopija venčanog lista