Предстоји обнова Преображенске цркве

Панчево – Обнова Храма Преображења Пресвете Богородице, једног од два панчевачка споменика културе од изузетног значаја у Панчеву, могла би да почне већ за месец дана, а да би радови што пре кренули, град је обезбедио 2,2 милиона динара и формирао тим који треба да убрза формалноправне процедуре.

„За сада су извесни лимарски радови и позлата крста на звонику у порти цркве, али ће он свакако морати да се и комплетно санира, јер је сада опасност за посетиоце. Међутим, овде има много посла, који ће због комплексности објекта морати да се ради етапно. Чека нас сређивање фасаде обложене каменом у лошем стању, који је и изгубио својство ношења у чему ће нам консултантски помоћи стручњаци са Грађевинског факултета у Београду. Такође, оштећена је и керамопластика за коју су нам у „Жолнаи керамици“ из Печуја потврдили да је рађена од тамошњих материјала, па ћемо ићи тежим, али правим путем. Оштећени елементи бити урађени од оригиналних материјала, а све ће се радити под будним оком републичког Завода за заштиту споменика културе”, каже Весна Потпара, архитекта-конзерватор Завода за заштиту споменика културе Панчево.

Забрињавајући трагови пропадања већ годинама су видљиви на читавом објекту богомоље, а највише на импозантном, неоренесансном, данас закоровљеном звонику, високом преко 46 метара, који је реперна тачка и заштитни знак Панчева. Цркве са монументалном куполом обично га немају, но београдски архитекта Светозар Ивачковић успео је да направи необичан храм, који има куполу са лантерном и звоник повезан са црквом такође јединственим решењем – пасарелом.

Преображенска црква је подигнута на размеђи векова, од 1873. до 1878. године, тридесетак година након револуција у Аустрији и тежњи за уједињењем Срба са обе стране Саве и Дунава. Путописац Евлија Челебија, описујући Панчево 17. века помиње да су на месту данашње цркве још у 15. веку Срби подигли цркву дашчару.

Архитекта Ивачковић, школован у Бечу, градећи преображенски једнобродни храм занемарује доминацију барока и класицизма, доминантне у црквеном градитељству оног времена, окреће српској средњовековној архитектури и са другим српским градитељима ствара нови, српско-византијски стил, а за главне неимарске радове ангажује Фрању Ерлмајера из Београда и Панчевца Михајла Томића.

Панчевачка црква прва је тог типа у Војводини, те је служила као пример за низ касније изграђених православних црквених објеката. Једна од најлепших православних светиња у нас крије под својим сводовима још један драгуљ – иконостас који је од 1905. до 1911. године осликао Урош Предић у свом познатом, академском, реалистичком стилу.

„Град је решио да на сваки начин помогне. Биће још новца из буџета, али ће се тражити и други начини финансирања. Поред средстава из покрајине и републике, ићи ће се и на донаторске конференције и гледати да се оперативно убрза обезбеђивање неопходних дозвола за рад. Нећемо више да гледамо да наши споменици културе пропадају, зарастају у врес и да то никога не занима. Када подигнете споменик, он мора да се одржава”, изјавио је Немања Ротар, већник града Панчева, задужен за културу.