Субота, 04.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Бајденова опомена одмрзава ЗСО

Великим силама, чак и онима које нам нису наклоњене, Заједница српских општина треба као полуга за остваривање равнотеже у политици на Косову и Метохији, каже Марко Ђурић
Бајденова опомена одмрзава ЗСО
Да ли је Приштина схватила упозорење Вашингтона: Џозеф Бајден и Хашим Тачи (Фото Фонет/АП)

Упркос Бајденовом упозорењу да Приштина мора да формира Заједницу српских општина (ЗСО) или ће изгубити подршку Вашингтона, мало је вероватно да ће косовска влада до краја августа донети одлуку која ће омогућити доношење статута ЗСО.

Заменик косовског премијера Бранимир Стојановић очекује да ће у наредној рунди бриселског дијалога Београда и Приштине ствари бити померене са мртве тачке и да ће, напокон, главна тема бити статут ЗСО.

„Мислим да није извесно да ће покрајинска влада брзо донети декрет којим ће започети формирање ЗСО. Најспорније ће бити усвајање статута ЗСО, који ће дефинисати њене надлежности”, каже Стојановић за „Политику”.

Министар локалне самоуправе у косовској влади Љубомир Марић очекује ипак да се процес формирања ЗСО коначно одмрзне.

„Ми ћемо већ наредних дана вероватно видети неке конкретне резултате. Очекујемо да будемо позвани од коалиционих партнера и представника власти у Приштини да разговарамо на који начин заједнички да урадимо тај део посла”, истиче Марић.

Косовски министар за локалну самоуправу подсећа да Бриселски споразум од 25. августа 2015, који су потписали премијери Иса Мустафа и Александар Вучић, врло прецизно наводи шта је неопходно за формирање ЗСО – одлука владе и њена верификација у уставном суду.

„Сам процес предвиђао је четири месеца да се ЗСО успостави, да дођемо до момента заказивања конститутивне седнице на којој ће делегати усвојити статут ЗСО, како би она почела да функционише и изабрала све органе који су предвиђени, почевши од председника ЗСО”, каже Марић.

Стојановић сматра да албански политичари због врло јасне поруке потпредседника САД сада више немају много маневарског простора за даље одуговлачење спровођења договора о ЗСО.

„Очекујем да се у наредним рундама озбиљно разговара о статуту ЗСО. Најаве које су долазиле од неких албанских политичара да ће само они одлучивати о томе јесу бесмислене. Током међународног договора у Бриселу јасно је прецизирано да Срби у његовој изради морају да буду заступљени”, истиче Бранимир Стојановић.

Директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић наглашава да је за Србију приоритетна тема ЗСО и да је она потенцирана у разговорима са представницима ЕУ.

Самоопредељење: штетан процес за будућност Косова
Радикални косовски опозициони покрет Самоопредељење и даље се противи формирању ЗСО. Након изјава Џозефа Бајдена и косовског председника Хашима Тачија у којима су се заложили за формирање ЗСО, представник тог покрета Фрашер Краснићи сматра интересантним то што је Тачи инсистирао на ЗСО више него Бајден. „Бајденово саопштење не умањује чињеницу да је овај процес штетан за будућност Косова и његове грађане. Бајден дође, остане два дана, али последице остају овде”, рекао је Краснићи за Клан Косова.

„За нас је јако важно да наш предлог у овом тренутку подржавају неки од најмоћнијих људи у свету. Они данас одлазе у Приштину и заступају нешто што је наш интерес, а при том подржавају једнострано проглашену независност Косова”, рекао је Ђурић и додао да је сада Србија схваћена као део решења на Балкану, а не као део проблема.

Амерички аналитичар Едвард Џозеф сматра да је Бајденова опомена очекивана и да одражава америчку политику према Косову.

„Његова порука око нужности формирања ЗСО упућена је, пре свега, опозицији на Косову, која се противи овом аранжману. Тиме се наглашава и да САД, као кључни савезник независног Косова, подржавају процес нормализације и стога очекују да се Бриселски споразум примени, укључујући и формирање ЗСО”, казао је Џозеф.

Марко Ђурић каже да нико не може да затвори очи пред чињеницом да са многима од њих Србија има суштински различит став када је реч о статусу и да Београд никада неће променити своју позицију – да је КиМ део наше земље. Он истиче да ЗСО значи да Срби треба да имају више права на КиМ него што данас имају и да је ЗСО као концепт настала у Београду заједничким актима владе, председника републике и парламента и да је ушла у прву преговарачку платформу 2012. и као таква постала саставни део оквирног споразума између Београда и Приштине.

„И зато мислим да великим силама, чак и онима које нам нису наклоњене, ЗСО на неки начин треба као полуга за остваривање равнотеже у политици на КиМ”, додао је Ђурић.

Али нису сви политички представници Срба са Косова оптимисти да ће косовска влада за који месец усвојити статут ЗСО, чиме ће се створити услови за њено конституисање. Градоначелници са севера КиМ су подељени јер неки сматрају да ће заједница брзо бити формирана, док други мисле да се то неће остварити до краја године.

И док Драган Јаблановић, градоначелник општине Лепосавић, истиче да нема дилеме да ће до краја године ЗСО бити формирана, дотле Стеван Вуловић, градоначелник општине Зубин Поток, сматра да су то нереална очекивања.

„Сада већ нема дилеме да ће до краја године, под притиском Америке и Немачке, Приштина морати да попусти и испуни обавезе које проистичу из Бриселског споразума. Лично сам у разговору са немачком амбасадорком у Приштини добио обећање да ће ЗСО брзо да буде формирана”, каже за „Политику” Јаблановић.

Са друге стране, први човек Ибарског Колашина Стеван Вуловић сматра да предлог о формирању ЗСО не може да прође у скупштини Косова јер неће добити већину гласова. „Реалније је очекивати да дође до нових парламентарних избора, тако да и поред притиска Америке и јасног става Џозефа Бајдена, који је припретио Тачију, не верујем да ће ЗСО бити формирана у овој години”, нагласио је Вуловић.

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.