На Преображење са Србима у Мађарској

Од нашег специјалног извештача

Деска, Мађарска – На улазу у село Деска, неколико километара северно од Сегедина, назив места исписан је великим ћириличним словима. Поред ње, табла која каже да улазите у село европских вредности. Ако се под тим подразумева подшишана трава у читавом насељу и сређени прилази кућама где испред сваке стоји дрвена жардињера са зеленилом, исписани називи установа на мађарском и српском, онда је Деска еталон уређеног места.

У петак по подне, на православни празник Преображење, мир је у читавом селу, никог на улици, примећују се само деца на спортском терену и аутомобили паркирани дуж улице у којој је храм Српске православне цркве. На позив црквеног звона, мештани се полако окупљају, црква, подигнута након што је претходна спаљена 1848. године, пуни се лепо обученим светом дошлим да са сународницима обележи храмовну славу.

Старе црквене клупе носе још имена бивших добротвора којих више нема у храму. Малобројни Срби долазе да чују појање, након повлачења границе 1921. године они који су остали да живе овде на својој земљи, још одолевају чувајући језик и традицију. Од нешто мање од четири хиљаде становника Деске, четири одсто, односно око 80 душа, чине Срби. Трећина њих старији су од 70 година и памте време када је црквена порта била пуна православног света. Некада је ово словило за изразито српско село, отуда и ћирилични натпис на улазу у место, отуда и данас српско обданишта и школа и српска самоуправа.

У овој равници, вертикала звоника је она котва која одржава ову малу заједницу, а у њеном средишту је агилни свештеник Светомир Милићић, парох дешчански. Дочекује сваког госта, а стигли су свештеници из Румуније, из Темишвара, Варјаша, Чанада и Великог Сент Миклоша, потом из Новог Кнежевца и Сомбора, а ту је и свештеник из оближњег Сегедина, сви ће саслуживати у литургији. Међу гостима је и Вера Пејић Сутор, председница Српске самоуправе у Мађарској, кровне организације Срба у северној дијаспори. Под сводом цркве одјекују гласови зрењанинског хора „Свети Серафим Саровски”, а да остане за памћење окупљање Срба на храмовној слави снимају колеге из српске редакције националног радија смештеног у Печују и телевизијске редакције на српском језику.

Овогодишњи кум славе је др Љубомир Јанчикин с породицом, а част за наредну годину предао је свом рођеном брату Јовану. Славско жито и освећени колач деле се међу гостима славе, а након тога сви су позвани да у суседном дворишту дома послушају концерт који су приредили учесници музичког кампа. Кристифор Брцан је вођа културноуметничког друштва „Банат”, и каже нам да је то најстарије српско друштво у дијаспори.

– Ускоро обележавамо 70 година постојања, ипак, сваког 1. јануара ми се будимо с нула форинти у џепу, а то значи да своје финансирање и опстанак можемо да обезбедимо само писањем пројеката које ће прихватити мађарска влада јер немамо сигуран буџетски приход – објашњава нам Брцан који је народну ношњу обукао још 1974. године и од тада игра у друштву.

Обраћали су се и министарствима у Србији, али никакав одговор нису добили.

Организовање кампова за децу у којима ће их учити вештинама и традицији, један је од начина да се очува заоставштина па је тако овог лета 36 малишана учило свирање тамбурице, а 14 њих је похађало радионице старих заната, пре свега учење старог српског веза златним нитима и ткање.

– Радимо на очувању старих обичаја, снимамо документарне емисије о свадбарским, жетвеним и божићним обичајима, јер је то начин да их сачувамо од заборава.

Локална самоуправа Деске излази им у сусрет, објашњава Брцан, тако ће ускоро и уз њену помоћ организовати „Ајваријаду”, кување ајвара, а то је активност која у Деску привуче и две хиљаде људи. Септембар је иначе месец српске културе, када ће излагати рукотворине и представити свој рад.