Народно коло повели до Унеска

Ужице – Деца с разних континената, од Мексика до Туниса, представљају ових дана своје игре на међународном фестивалу „Лицидерско срце” у градовима западне Србије. Прави је то раскош песама, окрета, ношњи, а стижу упоредо да на фолклорним радионицама у Ужицу уче кораке нашег народног кола. Играју ерско, ужичанку, кукуњеш и друга, упознају српску традицију и шириће је светом. Наши мали фолклорци, такође, увежбавају њихове игре.– Ти млади играчи из света су надарени и брзо уче, годе им наша кола. Научено приказују на затварању фестивала кад се сви заједно ухватимо у ерско коло (по музици песме „Ја брдом, а девојка долом”). Ето, били смо у Италији и видели да кораке нашег народног кола нису заборавила њихова деца која су код нас гостовала на фестивалу. Заиста, млади су најбољи и најискренији амбасадори – каже нам портпаролка „Лицидерског срца” Ивана Цветковић.

Да кораке нашег народног кола окружење боље познаје него што мислимо, могло се уверити почетком овог лета. Тада је хит на „Јутјубу” био један догађај са улица Франкфурта. Тамо су хрватски навијачи славили победу над фудбалерима Турске на Европском првенству у Француској играјући – ужичанку. Под заставом на којој је шаховница, ухватили се у ужичко коло и тачно га одиграли као што се игра код нас: три корака удесно па три у месту, три улево и опет три у месту. Умешнији су и заплитали, као да су под Златибором.

Нема сумње да је српско народно коло, које на овом подручју не признаје промене система и навика те га старо и младо увек радо игра, постало заштитни знак и међу нашим људима успешним у свету. Најпознатији међу њима, светски број један у тенису Новак Ђоковић, посетио је септембра прошле године Златибор и присуствовао „Другаријади” малишана из златиборског, драгачевског и ваљевског краја. Деца су свог идола дочекала са припремљеним цртежима, рецитацијама, песмама, а Ноле, увек за дружење оран, после разговора и пригодног програма с њима ужичко коло заиграо.

Овакав значај и популарност народне игре, која се у породицама преноси с генерације на генерацију, сада води све до – Унеска. По речима Снежане Томић, музејског саветника у Музеју „Старо село” у Сирогојну где се брижљиво чува наше наслеђе па и народна кола чије кораке посетиоци музеја могу научити на организованим радионицама, ускоро се очекује светско признање те вредности.

– Коло је део српског идентитета уписано у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије. Недавно је предложено за упис на Унескову репрезентативну листу светске културне баштине, то је у процедури. Иначе, коло је назив за више игара које имају исти основни кореолошки образац „у три” (корака), а игра се уз пратњу неког инструмента. Некада је то била само фрула или двојнице, док су данас то читави оркестри. Оно је било, а и данас је саставни део многих обичаја и друштвених догађаја. Преноси се спонтано, али и учи у бројним културно-уметничким друштвима широм Србије и на тај начин се чува, представља живо културно наслеђе – објашњава Снежана Томић.

Док се поједина кола лакше уче, има у неким оних украса, играчких мајсторија и заплитања тешко схватљивих за странце. Ветеран ужичког фолклора, играч и кореограф Велимир Тошанић, сећа се да је још средином седамдесетих учио странце ужичком колу на једном великом фестивалу у Бремену. Велимир каже да основну шему они лако „капирају”, али да разиграју коло и ситним играчким украсима га улепшају, то им не иде лако. Ипак, неки су се трудили и научили, а пријатељство Тошанића и других ужичких фолклораца са немачким фолклорцима из Бремена траје и данас после четири деценије од упознавања: редовно се чују, па и породично посећују.