Дивац: Резултати наших спортиста заслужују поштовање

Од нашег извештача

Рио – Председник Олимпијског комитета Србије јурио је у суботу с борилишта на борилиште да би дао подршку нашим кајакашима, кошаркашицама, ватерполистима, одбојкашицама… Стигли смо га тек на финалу женског одбојкашког турнира.

– Данас је наш спорт имао два велика финала. Ватерполисти су надмоћно тријумфовали али за мене су ове девојке и данас победиле. То је велики резултат за српски спорт, за одбојку и пре свега за све њих лично. Освојити сребро на Олимпијским играма је велика ствар, то је сјајан резултат, и сигуран сам да се сви поносимо њима, и ми у Рију и сви у Србији – говорио је председник Олимпијског комитета Србије, док се чекало проглашење победника и на јарболе постављале заставе Кине, Србије и Сједињених Америчких Држава.

У Акватик центру застава Србије стајала је на централном месту а поред су биле хрватска и италијанска.

– Ватерполисти су заиста посебна екипа. Освојили су олимпијско злато и сада имају све што се може освојити. Много ми је драго због њих, знам и приватно пар момака, тако да сам пресрећан што су најзад успели да буду златни на олимпијским играма. Веома је тешко остати годинама па и деценијама у светском врху и то потврђивати на сваком такмичењу, јер сви желе да те оборе с трона. Нормално је што су они на свим олимпијским играма били под великим притиском. То се видело и на Играма у Лондону, али овде су одолели и притиску, свим противницима и потпуно заслужено освојили златну медаљу – рекао је Владе Дивац.

Ни председник ОКС ни остали чланови нашег олимпијског комитета нису уочи Рија говорили о томе какав би требало да буде учинак нашег спорта изражен кроз број медаља, а олимпијцима су стално упућивали поруке да би требало само „да дају све од себе“. Они су то дали и Србија је у Рију освојила рекордан број медаља не само на три последња наступа под заставом Србије, већ и од Сеула 1988. и последњег наступа олимпијског тима СФРЈ.

– Толико је било сјајних наступа наших спортиста и екипа и одличних резултата и пласмана, толико смо сви мислима и емоцијама били с њима тако да се осећам веома уморно. Изгубио сам и глас, али као председник Олимпијског комитета Србије много се поносим овом децом јер су показали да вољом, жељом и радом могу да остваре и најсмелије снове које су сањали. Знам то добро, јер сам и сам као играч био у истој ситуацији. Ово је сјајан резултат који би могао да да донесе још веће успехе у будућности, јер је то сјајан пример за најмлађе нараштаје, за децу која се баве спортом да и они могу упорношћу и радом, а таленат већ имају, да досегну највећи висине – рекао је Владе Дивац.

Председник Олимпијског комитета Србије говорио је и о односу према резултатима наших спортиста, који је увек у екстремима, од славопојки до ниподаштавања:

– Ми, пре свега морамо поштујемо ове резултате наших спортиста, не само освајача медаља него и свих осталих. Сви они су се такмичили против најбољих на свету и њихови резултати, добри или мање добри, су одраз њиховог великог рада и зато их треба поштовати.

Владе Дивац примио Олимпијски орден

Претходни добитници високог признања МОК су др Михајло Андрејевић, Милан-Бата Ерцеган, Борислав Станковић и Ђорђе ПеришићРио – По традицији Међународни олимпијски комитет заседао је и последњег дана Летњих олимпијских игара и на њему Владе Дивац, председник Олимпијског комитета Србије примио је Олимпијски орден, високо признање олимпијске породице за допринос у промоцији олимпијских вредности и развоју олимпијског покрета

– То је велика је част, свакако за мене лично, али рекао бих пре свега за Олимпијски комитета Србије и наш спорт уопште. Веома ми је драго што ово признање долази у тренутку када је наш олимпијски тим остварио историјски успех на олимпијским играма. Ово признање је потврда да је српски спорт препознат и високо цењен у међународним оквирима – рекао је Владе Дивац, наш пети добитник Олимпијског ордена.

Први добитник Олимпијског ордена био је проф. др Михајло Андрејевић, истакнути функционер нашег фудбалског савеза и Светске фудбалске федерације, затим је ово признање примио Милан Бата Ерцеган, који је три деценије био на челу Светске рвачке федерација. Олимпијски орден затим су добили Борислав Станковић, дугогодишњи генерални секретар Светске кошаркаше федерације и члан МОК и Ђорђе Перишић, једини освајач златне олимпијске медаље у овој „конкуренцији” и дугогодишњи генерални секретар Југословенског олимпијског комитета.