Јефтин живот, а индекс на цени

Покушај да се сазнају било какви збирни подаци из приватног високог школства раван је „немогућој мисији”, јер је овај део образовања и даље обавијен велом тајни. У Министарству просвете осим броја приватних универзитета и факултета, немају више ни један податак. А и то важи само за акредитоване институције.

Није познато ни колико заправо има студената приватних студија: новинари већ годинама баратају бројем око 10.000, а чест је случај да чак и нашу редакцију позивају угледни истраживачи са молбом да им помогнемо око сакупљања података. У Комисији за акредитацију могу да се сазнају само уписне квоте за бруцоше, али то опет не значи и да је толико студената уписано.

Покушали смо да утврдимо да ли на приватним универзитетима има страних студената, из којих земаља долазе, колико плаћају студије, зашто су се определили баш за Србију... Да ли зато што је тренутно период колективних годишњих одмора и једино време за предах пред септембарски уписни рок или то све има везе са сакривањем података, тек од седам молби упућених приватницима, добили смо одговор само са једног универзитета и једног факултета, а неке податке успели смо да пронађемо само на једном сајту. Поједини су нам објашњавали и да су странци махом отишли у своје земље јер је сада период ферија, па не можемо да добијемо саговорнике на ту тему.

Оно што смо незванично успели да сазнамо јесте то да су странци на приватним универзитетима махом из Либије, у којој Србија слови за пријатељску земљу. Обично у Београд дође један од њих, а када се овде „среди”, често и ожени, почиње да повлачи своју родбину и пријатеље.

Они који не долазе из политичких разлога Србију бирају зато што су трошкови живота и цена студија неупоредиво нижи него у другим европским земљама, а услови студирања на приватним факултетима су на врло високом нивоу.

– На универзитету Сингидунум тренутно студира више од 500 студената из 40 земаља света. Неке од земаља из којих долазе јесу Либија, Египат, Норвешка, Русија, Нигерија, Украјина, Грчка... Придошлим студентима пружамо сву неопходну подршку, најпре у регулисању боравишне дозволе при Управи за странце ПУ града Београда, затим у тражењу адекватног смештаја и навикавању на нову културну средину – каже за наш лист Марија Ђурђевић, шеф кабинета ректора Универзитета Сингидунум.

Она објашњава да се страни студенти подједнако интересују за рачунарство и електротехнику као и за хуманистичке науке, економију и туризам, а могу да изаберу да ли ће наставу пратити  на српском или енглеском језику. Школарина је 3.000 евра годишње.

На сајту овог универзитета, у делу намењеном страним академцима, може да се прочита и да је месечно за храну потребно око 200 евра, а да се станови могу изнајмити за од 150 до 200 евра месечно. Постоји и опција да се дели трособан стан за око 350 евра месечно. Студенти из иностранства такође добијају и међународну студентску картицу, која кошта 12 фунти, а обезбеђује разне попусте у Србији и свету.

Проф. др Петар Јовановић, власник Факултета за пројектни и иновациони менаџмент Универзитета Едуконс, каже да тренутно имају петнаестак странаца, махом из Либије, а да постоји интересовање и из Индије.

– Највише страних студената је на мастеру, има их и на основним студијама, а по свему судећи имаћемо странце и на докторским студијама које су управо акредитоване. Школарина за њих је нешто мало виша у односу на цену студија за домаће, од 1.250 до 1.750 евра – каже др Јовановић, иначе некадашњи декан Факултета организационих наука, који је увео менаџмент у образовни систем Југославије.

Професор каже да полиција тражи потврду да су странци аплицирали или уписали факултет, први пут је лично ишао у полицијску станицу, а сада већ само проверавају телефоном „јер су стекли поверење и виде да све функционише регуларно”.

Упитан зашто странци долазе у Србију, он одговара да студенти објашњавају да је „пројектни менаџер” тренутно најтраженија менаџерска професија у свету, а овај факултет је једини из ове области у Србији и региону. Уз све то, школарина није висока, а ниски су и трошкови живота у поређењу са другим земљама у Европи.

На Универзитету Метрополитан страни студенти плаћају школарину од 5.000 до 7.000 евра, а наставу слушају на српском језику. Процедура уписа је иста као и на државним установама: неопходна је нострификација средњошколске дипломе у Министарству просвете, уколико се уписују основне студије. За више нивое студија (мастер и докторске) нострификацију обавља овај универзитет.

Странци прво морају да уплате половину школарине и 1.500 евра депозита, као доказ да ће да заврше студије, а депозит им се враћа када добију диплому.