Пливачко уво – последица прљаве воде у базену

Велике врућине и високе температуре приморале су велики број грађана да расхлађење потраже на базенима, језерима, морима… Нажалост, многи од њих на овим местима добију и понеку инфекцију због које заврше у ординацијама лекара. Међу најчешћим здравственим проблемима јесу акутне упале ува, грла и носа. Они који добију упалу ува објашњавају да због великих болова не могу да обављају свакодневне активности. Међу најчешћим су упала средњег ува, карактеристична за дечији узраст, и упала спољашњег слушног канала.

Како истиче др Биљана Кубура, оториноларинголог Дома здравља „Др Милутин Ивковић” на Палилули, упала спољашњег ува јавља се искључиво код одраслих и позната је под називом „пливачко уво”, јер је углавном последица купања у базенима, језерима, мору.

– Уколико вода која је микробиолошки неисправна уђе у уво особе и дође до њеног задржавања на том месту, бактерије лако продиру кроз кожу канала, несметано се размножавају и доводе до реакције у виду отока, секреције, ослабљеног слуха и снажног бола који се карактеристично шири ка доњој вилици. Лекар тада поставља дијагнозу упале спољашњег слушног канала. Лечење треба да почне локалном апликацијом антибиотских масти и капи, а против гљивичне инфекције користе се антимикотици. Терапија бола подразумева системску примену аналгетика у одговарајућој дози. Антибиотска терапија уводи се код упалног процеса спољашњег ува у случајевима смањеног имунитета где се запаљенски процес шири и појачава и поред локалне терапије – појашњава др Кубура.

Упале средњег ува чешће су код деце. Дете не мора да се пожали на бол у уву, али родитељи могу код њега да примете узнемиреност, плачљивост, повишену температуру, цурење носа, као и повраћање и пролив. Предуслов за адекватну терапију ове врсте упале јесте правилно постављена дијагноза, која укључује терапију бола, антибиотску терапију и адјувантну терапију (примена сланих раствора уз уклањање секрета из носа).

– Ових дана имамо доста пацијената и због акутне упале ждрела и крајника, што спада у једно од најчешћих обољења код деце и одраслих. Од општих знакова инфекције углавном је присутна повишена температура и малаксалост. Код пацијената који дођу на преглед уочавамо појачано црвенило ждрела и крајника, где се могу јавити различите врсте гнојних промена. За правилан избор почетне терапије веома је важно одредити порекло инфекције, што није лако, јер су симптоми слични. Неопходно је да се ураде додатне микробиолошке и лабораторијске анализе. Најчешће се вирусне инфекције ублажавају симптоматском терапијом и углавном трају три до седам дана. Код бактеријских стрептококних инфекција веома је важно што пре поставити дијагнозу и на време започети одговарајуће антибиотско лечење – додаје др Кубура.

И акутне упале синуса су честа појава у летњим месецима. Секреција из носа, повишена телесна температура, кашаљ, такозвани хипоназални говор, главобоље, смањење апетита, раздражљивост… само су неки од симптома који захтевају да пацијент посети лекара. Стручњаци за ОРЛ тада примете и отоке око очију, сливање секрета низ задњи зид ждрела, црвену и отечену слузницу носа. Неопходно је да овај здравствени проблем код особе траје дуже од десет дана да би се сматрао упалом која захтева терапију. Антибиотска терапија у овим случајевима мора да траје довољно дуго, а у првим данима болести примењују се препарати који доводе до смањења отока слузнице и олакшавају проходност синуса.