Plivačko uvo – posledica prljave vode u bazenu

Velike vrućine i visoke temperature primorale su veliki broj građana da rashlađenje potraže na bazenima, jezerima, morima… Nažalost, mnogi od njih na ovim mestima dobiju i poneku infekciju zbog koje završe u ordinacijama lekara. Među najčešćim zdravstvenim problemima jesu akutne upale uva, grla i nosa. Oni koji dobiju upalu uva objašnjavaju da zbog velikih bolova ne mogu da obavljaju svakodnevne aktivnosti. Među najčešćim su upala srednjeg uva, karakteristična za dečiji uzrast, i upala spoljašnjeg slušnog kanala.

Kako ističe dr Biljana Kubura, otorinolaringolog Doma zdravlja „Dr Milutin Ivković” na Paliluli, upala spoljašnjeg uva javlja se isključivo kod odraslih i poznata je pod nazivom „plivačko uvo”, jer je uglavnom posledica kupanja u bazenima, jezerima, moru.

– Ukoliko voda koja je mikrobiološki neispravna uđe u uvo osobe i dođe do njenog zadržavanja na tom mestu, bakterije lako prodiru kroz kožu kanala, nesmetano se razmnožavaju i dovode do reakcije u vidu otoka, sekrecije, oslabljenog sluha i snažnog bola koji se karakteristično širi ka donjoj vilici. Lekar tada postavlja dijagnozu upale spoljašnjeg slušnog kanala. Lečenje treba da počne lokalnom aplikacijom antibiotskih masti i kapi, a protiv gljivične infekcije koriste se antimikotici. Terapija bola podrazumeva sistemsku primenu analgetika u odgovarajućoj dozi. Antibiotska terapija uvodi se kod upalnog procesa spoljašnjeg uva u slučajevima smanjenog imuniteta gde se zapaljenski proces širi i pojačava i pored lokalne terapije – pojašnjava dr Kubura.

Upale srednjeg uva češće su kod dece. Dete ne mora da se požali na bol u uvu, ali roditelji mogu kod njega da primete uznemirenost, plačljivost, povišenu temperaturu, curenje nosa, kao i povraćanje i proliv. Preduslov za adekvatnu terapiju ove vrste upale jeste pravilno postavljena dijagnoza, koja uključuje terapiju bola, antibiotsku terapiju i adjuvantnu terapiju (primena slanih rastvora uz uklanjanje sekreta iz nosa).

– Ovih dana imamo dosta pacijenata i zbog akutne upale ždrela i krajnika, što spada u jedno od najčešćih oboljenja kod dece i odraslih. Od opštih znakova infekcije uglavnom je prisutna povišena temperatura i malaksalost. Kod pacijenata koji dođu na pregled uočavamo pojačano crvenilo ždrela i krajnika, gde se mogu javiti različite vrste gnojnih promena. Za pravilan izbor početne terapije veoma je važno odrediti poreklo infekcije, što nije lako, jer su simptomi slični. Neophodno je da se urade dodatne mikrobiološke i laboratorijske analize. Najčešće se virusne infekcije ublažavaju simptomatskom terapijom i uglavnom traju tri do sedam dana. Kod bakterijskih streptokoknih infekcija veoma je važno što pre postaviti dijagnozu i na vreme započeti odgovarajuće antibiotsko lečenje – dodaje dr Kubura.

I akutne upale sinusa su česta pojava u letnjim mesecima. Sekrecija iz nosa, povišena telesna temperatura, kašalj, takozvani hiponazalni govor, glavobolje, smanjenje apetita, razdražljivost… samo su neki od simptoma koji zahtevaju da pacijent poseti lekara. Stručnjaci za ORL tada primete i otoke oko očiju, slivanje sekreta niz zadnji zid ždrela, crvenu i otečenu sluznicu nosa. Neophodno je da ovaj zdravstveni problem kod osobe traje duže od deset dana da bi se smatrao upalom koja zahteva terapiju. Antibiotska terapija u ovim slučajevima mora da traje dovoljno dugo, a u prvim danima bolesti primenjuju se preparati koji dovode do smanjenja otoka sluznice i olakšavaju prohodnost sinusa.