Европи треба више шпијуна

Европа треба да ојача свој бункер: кључни обавештајни подаци држава чланица треба да се групишу централно, уз истовремено јачање сарадње домаћих војних индустрија. То је кључни предлог Ангеле Меркел, Франсоа Оланда и Матеа Ренција након трилатералног самита одржаног у понедељак на италијанском носачу ратних авиона „Ђузепе Гарибалди” испред острвца Вентотене код Напуља.

Најављени повод овог окупљања лидера три најмногољудније и економски најјаче државе ЕУ (изузимајући Острво) била је иначе дискусија о будућности Европе након „брегзита”.

За Мерклову, Оланда и Ренција био је то већ други пут да се сусрећу након британског референдума 23. јуна. Прошли пут у Берлину, трио се сложио да ће за редефинисање Европе бити потребан „нови импулс” – у економији, одбрани и безбедности.

И овог пута, у Лацију, састанак је окончан као и у Берлину:

без иједне конкретне иницијативе, изузимајући општу сагласност око

јачања спољних зидова „бункера” пред надолазећом претњом исламског тероризма и многих других „огромних изазова”, како је садашњи политички тренутак Европе описала немачка канцеларка.

У међувремену, повод тројног окупљања, „брегзит”, учесници су штуро коментарисали.

„’Брегзит’ је унео неизвесност у Европу”, оценио је француски председник Франсоа Оланд. „Многи су мислили да је са Европом готово након ’брегзита’, али ево, није тако”, изјаснио се Ренци. „Европа мора да се окрене од популизма и нека буде јасно да осталих 27 држава рачунају на безбедну и просперитетну Европу”, закључила је Меркелова.

Како учесници мини-самита у Лацију у понедељак тачно знају на шта рачунају преостале 24 чланице ЕУ, није појашњено.

Окупљање на готово ненасељеном острвцу Вентотене и потом радна вечера на „Гарибалдију” јавности су представљени као први у низу састанака европских лидера уочи неформалног окупљања свих 27 у Братислави 16. септембра, с истом темом – будућности ЕУ

после „брегзита”.

Састанак трија у Лацију био је ипак вишеструко особен.

Најпре, скуп је заказан на предлог премијера Италије, која се суочава са изузетно озбиљном банкарском кризом, и то у време „нула одсто” привредног раста, а пред неизвесни уставни референдум до краја 2016. Долазак Ангеле Меркел и Франсоа Оланда у Италији тумачи се као знак подршке Матеу Ренцију, упркос његовим оштрим захтевима Берлину и Бриселу да одступе од строгих антикризних и буџетских намета и норми. Меркелова је, свесна осипања популарности све троје, објавила да је задовољна реформским напорима Рима и наговестила извесну попустљивост у решавању финансијских недаћа Рима.

Истовремено, локација скупа је врло свесно изабрана због свог историјског значаја. Наиме, на том острвцу у фашистичком затвору режима Бенита Мусолинија током Другог светског рата, чувени италијански политичар Алтијеро Спинели осмислио је заједно са колегама чувени „Вентотене манифест”, један од првих програмских захтева за стварање слободне, федералне Европе.

Армада новинара који су на лицу места пратили мини-самит измерили су да су Меркелова, Оланд и Ренци на гробу Спинелија (уз полагање букета плаво-жутог цвећа, по узору на заставу ЕУ) провели тачно осам минута и 59 секунди.

„Европа је решење за европске проблеме, јер је темељ мира, просперитета и безбедности”, рекао је Ренци.

Затим је тројка хеликоптером пребачена на ратни брод који иначе координира дејства европске мисије „Софија” усмерене против кријумчара људи на Медитерану.

После вечере, тројка са „Гарибалдија” одлучно је инсистирала да „нема намеру да намеће мишљење осталим чланицама ЕУ, али да је спремна да предводи”.

Да ли ће тројка након „брегзита” повести остале 24 чланице ЕУ у нову будућност и којим путем, биће јасније након скупа у Братислави.

У међувремену, Меркелова, Оланд и Ренци на „Гарибалдију” су се само око једног сложили углас: да Европи у неизвесним временима треба ново јачање одбране на спољним границама и обилна унакрсна размена шпијунских информација.