Може ли билборд да спречи повратак Срба

Косовска полиција и Удружење породица палих бораца ОВК траже да се не уклања билборд у Мушутишту на коме су приказане фотографије запаљених и срушених кућа, цивилних жртва и припадника ОВК уз натпис на албанском и енглеском језику: „Локални Срби, ово сте оставили за собом када сте напустили Мушутиште”.

Локални Албанци овим потезом шаљу поруку прогнаним Србима, којих је у Мушутишту пре рата 1999. године било више од 2.000, док сада нема ниједног, да нису добродошли за Велику Госпојину 28. августа у овом месту.

Заменик косовског премијера Бранимир Стојановић, упркос овим притисцима, каже да је захвалан команданту Кфора Гиљерму Миљету на помоћи око организовања тродневног кампа у Мушутишту, када је 25 волонтера, заједно са радницима кабинета заменика премијера, радило на рачишћавању црквеног дворишта и припреми терена за Велику Госпојину.

„Остаћемо истрајни у свом опредељењу да се људи врате у Мушутиште. Они су оставили за собом 187 кућа и 11 цркава које су уништене и спаљене после њиховог одласка. Многи од њих су решени да се врате и ми ћемо им у томе помоћи”, рекао је Стојановић.

Косовски министар за повратак и заједнице Далибор Јевтић упркос притисцима локалних Албанаца очекује да надлежни органи предузму све потребне безбедносне мере како би обележавање сеоске славе протекло без инцидената.

Директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић сматра да је спречавање повратка Срба прогнаних током и после ратних сукоба програмски циљ оних који из сенке управљају Косовом и Метохијом. Он сматра да протеклих година није учињено довољно да би се излечила та политичка и друштвена девијација у јужној покрајини.

Иако званично нико не зна ко је тачно поставио спорни билборд, председник Удружења породица палих бораца ОВК Џавит Јашари прихватио је те „заслуге”, нагласивши да широм Косова треба поставити билборде сличне садржине.

„Мислим да у нашој држави нико не треба да се меша у ово питање и да сви имамо обавезу да издвојимо средства и финансирамо постављање историјских подсетника или билборда или спомен-плоча”, рекао је Јашари за портал „Индекс онлајн”.

Ове речи су доказ за Марка Ђурића да бивши припадници терористичке ОВК сада контролишу политичке процесе и криминалне токове на Косову и да немају никакав интерес да се створи стабилно демократско друштво, јер би то вишеструко угрозило њихове интересе.

„Зато се из тих кругова константно генерише ратна психоза и отварају старе ране, не би ли се стање у којем конце власти држе криминални кланови и паравојне структуре што више пролонгирало. Билборд у Мушутишту којим се практично позива на линч Срба јесте слика брижљиво креиране заробљености КиМ у безизлазном лавиринту мржње и безакоња. Етничко чишћење српског становништва било и остало политички циљ идеолога албанске супремације на Косову и Метохији и сасвим је разумљиво зашто такве наизглед ситне провокације код нас изазивају толику забринутост”, истиче Ђурић за „Политику”.

Препреке за повратак Срба јесу безбедносна ситуација и нерешено питање повраћаја узурпиране имовине, на које чека више од 40.000 грађана српске националности. Проблем су судови који су спори у решавању ових спорова, па чак и када се донесе правоснажна судска пресуда, Срби имају великих проблема да уђу у своју кућу или користе своју земљу. Упркос многим притисцима, Срби желе да се врате на огњишта, а само до 1. августа ове године косовско министарство за повратак и расељене помогло је повратак 509 Срба, за које је изграђена 81 нова кућа.

„Свакако бих саветовао Србима да се врате на своја огњишта. Очекујем да се покрене јавна кампања како би се престало са праксом јавних позива на линч, а грађани тог дела Србије подстакли на помирење и суживот”, истиче Јевтић, који наглашава да у свом раду има подршку премијера Косова Исе Мустафе и председника Косова Хашима Тачија.

Он се залаже за оснаживање косовских институција чије одлуке би морале да се поштују, јер се често догађа да локалне албанске власти опструирају повратак Срба. Јевтић каже да је увек било тешко вратити се на своја имања, али да су упорност и истрајност најважнији.

„Има и позитивних прича које су дале позитивне резултате. Тако се, рецимо, у село Осејане, у општини Исток, вратила већина расељених Срба. Увек скрећем пажњу Србима да не продају своју имовину јер се онда губи последња шанса да се врате. У Ђаковаци, Пећу, Урошевцу и Гњилану готово да и нема повратка. Позитиван пример је Призрен, где је држава успела да изгради 19 кућа, а у овој години планирамо да изградимо још седам, за укупно 90 оних који су се вратили или су у процесу повратка”, рекао је Јевтић за „Политику”.