Три захтева за одлагање референдума у РС

Од нашег дописника
Сарајево – Бошњачки члан Председништва БиХ Бакир Изетбеговић јуче је, како је и најавио дан раније, поднео Уставном суду БиХ захтев за решавање уставноправног спора са Републиком Српском због одлуке о расписивању референдума о 9. јануару – Дану РС. Ту одлуку усвојила је 15. јула Народна скупштина РС.

Уз навођење разлога који су га мотивисали да неовлашћено повуче овај потез, јер између њега и БиХ не постоји знак једнакости, Изетбеговић  од Уставног суда тражи да утврди да је одлука Народне скупштине противна Уставу БиХ и да је стави ван снаге, те да обавеже Народну скупштину да „предузме све активности којима ће се анулирати све одлуке и активности које су засноване на тој одлуци”.

Осим тога Изетбеговић од Уставног суда тражи да обустави примену одлуке о одржавању референдума „све док не заузме коначан став према његовом захтеву”.

У саопштењу за јавност бошњачки члан Председништва БиХ наводи да је „спор проузрокован кршењем уставноправних надлежности БиХ, то јест кршењем обавезе РС да поштује Устав БиХ у вези с коначном и обавезујућом природом одлука Уставног суда, те принципа правне државе и демократског поретка”.

Изетбеговић се позива на надређеност Устава БиХ у односу на сва правна акта ентитета, те одлуку овог суда да 9. јануар не може бити одређен за Дан Републике Српске. „Самим тим, спорна одлука и поступак њеног спровођења крше Устав БиХ и обавезујуће међународно право за БиХ. Заштита оба ова аспекта уставноправног система и поретка БиХ првенствена је обавеза институција БиХ”, наглашава се у саопштењу из Изетбеговићевог кабинета.

Недуго након Изетбеговића идентичне одвојене захтеве Уставном суду упутили су јуче „као овлаштени подносиоци” и председавајући Дома народа и заменик председавајућег Представничког дома парламента БиХ Сафет Софтић и Шефик Џаферовић, који је за Н1 изјавио да очекује и од „других овлашћених” да ураде исто то.

На наставак континуитета „антидејтонске хистерије”, која се креира у политичким круговима у Сарајеву, званична Бањалука реаговала је јединственом поруком да „расписивање референдума неће нити може било ко спречити” и да ће он „бити одржан 25. септембра”.

Српски члан Председништва БиХ Младен Иванић оценио је за Срну да Изетбеговић „непотребно политизује причу о референдуму”, а његов позив на забрану тог референдума сматра „бесмисленим и његовим личним ставом”.

„Изетбеговић има право да покреће питање уставности, то му нико не може забранити, али сасвим сигурно он није човек који може покренути спорове између различитих нивоа власти, а поготово не у име једног нивоа власти. Он може покренути питање уставности референдума, иако је то, по мом мишљењу, бесмислено, јер је Уставни суд РС рекао да је референдум уставан, али не може то проглашавати сукобом институција БиХ и ентитета, јер он за то није надлежан, нити институције БиХ које он представља”, рекао је Иванић.

Наглашавајући да је у питању лични став Изетбеговића, српски члан Председништва БиХ оценио је да је позивање на интересе и спровођење одлука Уставног суда „крајње лицемерно” јер у Федерацији БиХ „већ 14 година у четири кантона српски народ није конститутиван, уз наклоност и подршку СДА”.

Професор међународног права из Велике Британије и бивши правни саветник у ОХР-у Метју Периш изненађен је свим дешавањима око референдума, јер он не познаје ниједну земљу у свету осим БиХ у којој суд одлучује о празницима. „Јединствени проблем у БиХ је да једној групи људи толико смета дан који друга група жели да прославља да морају питати судије да ли се он може прослављати”, рекао је Периш за „Глас Српске”, оцењујући да би „паметније судије остале изван те гужве”.