„Избегличка мајка” спречава долазак избеглица

Од нашег дописника
Франкфурт, Хајделберг – Тачно годину дана откад је немачка канцеларка Ангела Меркел Немцима рекла већ чувено: „Ми то можемо” и отворила врата избеглицама са Блиског истока и из северне Африке, „избегличка мама” чини све да знатно смањи прилив избеглица у Немачку и целу Европску унију. Она је позвала ЕУ и северноафричке државе да склопе споразум о регулисаном пријему избеглих, по угледу на сличан споразум који су склопиле ЕУ и Турска и тиме смање прилив избеглица у Европу.

„Морамо да склопимо сличне споразуме са осталим земљама, као што су оне на северу Африке, како би биље контролисали избегличке руте преко Средоземног мора”, рекла је она за дневни лист „Ноје Пасауер цајтунг”.

Према споразуму Турске и ЕУ, Анкара се сагласила да за сваку избеглицу коју прими из Грчке јер је нелегално прешла у ЕУ пошаље избеглицу из неког од масовних избегличких кампова на својој територији, где је сада могуће аплицирати за азил у некој од европских земаља.

Осим тога, ЕУ је Турској обећала милијарде евра помоћи за одржавање избегличких кампова, убрзање интеграције у ЕУ и безвизни режим са шенгенским простором када за то испуни све услове.

„Такви споразуми су такође у интересу и самих избеглица”, рекла је она, указујући на огромне ризике које предузимају избеглице када у чамцима прелазе Средоземље и на огромне суме новца које дају кријумчарима за овај ризичан пут.

„За њих је безбедније, а постоје и добри разлози зашто треба да остану у Турској, близу своје домовине, где су културолошке и језичке препреке мање.”

Канцеларка је у интервјуу бранила споразум са Турском као „коректан”, додајући да се сада „треба радити на томе да он потраје”. Она је при том поновила да је неопходно помоћи Грчкој у решавању проблема збрињавања прекомерног броја пристиглих избеглица, истичући да је само 3.000 избеглих распоређено у другим чланицама ЕУ, што је знатно мање од очекивања колико је требало да их преузму.

Упркос томе што су је многи прошле године проглашавали „личношћу године”, док је међу избеглицама стекла статус њихове „мајке Терезе”, немачка канцеларка је минулих година учинила све да ограничи долазак избеглица у Немачку, тако да их сад долази тек неколико хиљада, за разлику од прошле године, када их је укупно дошло 1,1 милион. Препреке за новопридошлице постављане су постепено. Најпре су на листу сигурних земаља порекла стављене све балканске земље, чиме је њиховим држављанима безмало онемогућено добијање азила у Немачкој, иако су поједине организације за људска права истицале системску дискриминацију, на пример, на Косову. Потом је за Берлин и Авганистан постао био довољно сигуран да се Авганистанци врате тамо и „поново изграде земљу”, а од зимус су то и Алжир, Мароко и Тунис, као и низ осталих афричких земаља.

На листу сигурних земаља порекла Берлин ипак није могао да стави Сирију и Ирак, али је договорено да избеглице које долазе из ових земаља, уколико се докаже да не долазе директно из ратом погођеног подручја, две године неће моћи да доведу своје породице у Немачку. Како ће се овај услов процењивати засад није јасно, али постоје назнаке да свако ко је регистрован у неком од избегличких кампова у Јордану, Турској и Либану неће бити сматран за избеглицу која спасава живу главу бежећи од рата.

Међутим, актуелни фокус Берлина је на афричким земљама, будући да управо из Африке тренутно највише долазе избеглице. И док немачка влада успешно условљава алжирску, мароканску и туниску владу тиме да ће им ускратити издашну развојну помоћ уколико не прихвате назад своје држављане којима је одбијен азил у Немачкој, немачка опозициона странка Зелени настоји да промени владину одлуку о листи земаља сигурног порекла.

Захваљујући немалом броју представника у Бундесрату – горњем дому немачког парламента у којем седе представници покрајина – Зелени су успели да засад одложе парламентарно одобрење за то да северноафричке земље буду означене као земље сигурног порекла. Зелени су своје противљење образложили тиме да је у земљама Магреба забрињавајуће стање људских права, те да су нарочито угрожени хомосексуалци, док су блогери и новинари на удару цензуре.

Зелени не само да тиме кваре Меркелине планове већ у најновијем захтеву траже да се још значајније ревидира немачка листа земаља сигурног порекла, при чему су им нарочито спорни Гана и Сенегал, који су на овој листи још од 1993. Према речима посланика Зелених Фолкера Бека, стање људских права у западноафричким земљама је „изузетно проблематично”.

Иако засад нема намеру да смањује ову листу, немачка влада је у званичном одговору посланицима Зелених признала да је Гана законом забранила хомосексуалне активности, те да се закони против сакаћења гениталија и дечјег ропства често не примењују. Осим тога, влада је сагласна са извештајима група за заштиту људских права у којима се тврде да су у Гани често дискриминисане ментално оболеле особе и оне које имају вирус ХИВ-а или су већ оболели од сиде.

Упркос томе, од 1.171 држављанина Гане који је 2014. тражио азил у Немачкој, само је њих 11 добило дозволу да остане. Према извештају берлинског дневног листа „Тагесцајтунг”, најмање један од одбијених је био геј мушкарац за којег је, после жалбе, административни суд у Диселдорфу оценио да то што је хомосексуалност у Гани незаконита није довољно јака основа да се докаже да му је живот у опасности, што је основа за добијање азила. Према оцени суда, он мора да покаже да се „казна заиста примењује у пракси”.