„Izbeglička majka” sprečava dolazak izbeglica

Od našeg dopisnika
Frankfurt, Hajdelberg – Tačno godinu dana otkad je nemačka kancelarka Angela Merkel Nemcima rekla već čuveno: „Mi to možemo” i otvorila vrata izbeglicama sa Bliskog istoka i iz severne Afrike, „izbeglička mama” čini sve da znatno smanji priliv izbeglica u Nemačku i celu Evropsku uniju. Ona je pozvala EU i severnoafričke države da sklope sporazum o regulisanom prijemu izbeglih, po ugledu na sličan sporazum koji su sklopile EU i Turska i time smanje priliv izbeglica u Evropu.

„Moramo da sklopimo slične sporazume sa ostalim zemljama, kao što su one na severu Afrike, kako bi bilje kontrolisali izbegličke rute preko Sredozemnog mora”, rekla je ona za dnevni list „Noje Pasauer cajtung”.

Prema sporazumu Turske i EU, Ankara se saglasila da za svaku izbeglicu koju primi iz Grčke jer je nelegalno prešla u EU pošalje izbeglicu iz nekog od masovnih izbegličkih kampova na svojoj teritoriji, gde je sada moguće aplicirati za azil u nekoj od evropskih zemalja.

Osim toga, EU je Turskoj obećala milijarde evra pomoći za održavanje izbegličkih kampova, ubrzanje integracije u EU i bezvizni režim sa šengenskim prostorom kada za to ispuni sve uslove.

„Takvi sporazumi su takođe u interesu i samih izbeglica”, rekla je ona, ukazujući na ogromne rizike koje preduzimaju izbeglice kada u čamcima prelaze Sredozemlje i na ogromne sume novca koje daju krijumčarima za ovaj rizičan put.

„Za njih je bezbednije, a postoje i dobri razlozi zašto treba da ostanu u Turskoj, blizu svoje domovine, gde su kulturološke i jezičke prepreke manje.”

Kancelarka je u intervjuu branila sporazum sa Turskom kao „korektan”, dodajući da se sada „treba raditi na tome da on potraje”. Ona je pri tom ponovila da je neophodno pomoći Grčkoj u rešavanju problema zbrinjavanja prekomernog broja pristiglih izbeglica, ističući da je samo 3.000 izbeglih raspoređeno u drugim članicama EU, što je znatno manje od očekivanja koliko je trebalo da ih preuzmu.

Uprkos tome što su je mnogi prošle godine proglašavali „ličnošću godine”, dok je među izbeglicama stekla status njihove „majke Tereze”, nemačka kancelarka je minulih godina učinila sve da ograniči dolazak izbeglica u Nemačku, tako da ih sad dolazi tek nekoliko hiljada, za razliku od prošle godine, kada ih je ukupno došlo 1,1 milion. Prepreke za novopridošlice postavljane su postepeno. Najpre su na listu sigurnih zemalja porekla stavljene sve balkanske zemlje, čime je njihovim državljanima bezmalo onemogućeno dobijanje azila u Nemačkoj, iako su pojedine organizacije za ljudska prava isticale sistemsku diskriminaciju, na primer, na Kosovu. Potom je za Berlin i Avganistan postao bio dovoljno siguran da se Avganistanci vrate tamo i „ponovo izgrade zemlju”, a od zimus su to i Alžir, Maroko i Tunis, kao i niz ostalih afričkih zemalja.

Na listu sigurnih zemalja porekla Berlin ipak nije mogao da stavi Siriju i Irak, ali je dogovoreno da izbeglice koje dolaze iz ovih zemalja, ukoliko se dokaže da ne dolaze direktno iz ratom pogođenog područja, dve godine neće moći da dovedu svoje porodice u Nemačku. Kako će se ovaj uslov procenjivati zasad nije jasno, ali postoje naznake da svako ko je registrovan u nekom od izbegličkih kampova u Jordanu, Turskoj i Libanu neće biti smatran za izbeglicu koja spasava živu glavu bežeći od rata.

Međutim, aktuelni fokus Berlina je na afričkim zemljama, budući da upravo iz Afrike trenutno najviše dolaze izbeglice. I dok nemačka vlada uspešno uslovljava alžirsku, marokansku i tunisku vladu time da će im uskratiti izdašnu razvojnu pomoć ukoliko ne prihvate nazad svoje državljane kojima je odbijen azil u Nemačkoj, nemačka opoziciona stranka Zeleni nastoji da promeni vladinu odluku o listi zemalja sigurnog porekla.

Zahvaljujući nemalom broju predstavnika u Bundesratu – gornjem domu nemačkog parlamenta u kojem sede predstavnici pokrajina – Zeleni su uspeli da zasad odlože parlamentarno odobrenje za to da severnoafričke zemlje budu označene kao zemlje sigurnog porekla. Zeleni su svoje protivljenje obrazložili time da je u zemljama Magreba zabrinjavajuće stanje ljudskih prava, te da su naročito ugroženi homoseksualci, dok su blogeri i novinari na udaru cenzure.

Zeleni ne samo da time kvare Merkeline planove već u najnovijem zahtevu traže da se još značajnije revidira nemačka lista zemalja sigurnog porekla, pri čemu su im naročito sporni Gana i Senegal, koji su na ovoj listi još od 1993. Prema rečima poslanika Zelenih Folkera Beka, stanje ljudskih prava u zapadnoafričkim zemljama je „izuzetno problematično”.

Iako zasad nema nameru da smanjuje ovu listu, nemačka vlada je u zvaničnom odgovoru poslanicima Zelenih priznala da je Gana zakonom zabranila homoseksualne aktivnosti, te da se zakoni protiv sakaćenja genitalija i dečjeg ropstva često ne primenjuju. Osim toga, vlada je saglasna sa izveštajima grupa za zaštitu ljudskih prava u kojima se tvrde da su u Gani često diskriminisane mentalno obolele osobe i one koje imaju virus HIV-a ili su već oboleli od side.

Uprkos tome, od 1.171 državljanina Gane koji je 2014. tražio azil u Nemačkoj, samo je njih 11 dobilo dozvolu da ostane. Prema izveštaju berlinskog dnevnog lista „Tagescajtung”, najmanje jedan od odbijenih je bio gej muškarac za kojeg je, posle žalbe, administrativni sud u Diseldorfu ocenio da to što je homoseksualnost u Gani nezakonita nije dovoljno jaka osnova da se dokaže da mu je život u opasnosti, što je osnova za dobijanje azila. Prema oceni suda, on mora da pokaže da se „kazna zaista primenjuje u praksi”.