Промене времена стварају главобољу

Пулсирајући бол у глави, вртоглавица, мучнина... само су неки од симптома због којих велики број грађана ових дана тражи помоћ лекара. Смена топлог и хладног времена и колебајући ваздушни притисак утицали су на здравље метеоропата, али и на потпуно здраве људе који се осећају уморно, малаксало, безвољно...

Са главобољама се највише муче они који имају нерегулисан крвни притисак, као и особе које су добиле вирусну инфекцију горњих дисајних путева. И они који су на дијетама услед напада глади имају тегобе због бола у глави, углавном у пределу чела, као и пацијенти који више не знају на који начин могу да се изборе са болним синусима. У просеку, како описују они који су доживели јаку главобољу, бол траје од 30 минута до три сата, и у том периоду човек није способан за било какав озбиљан посао. Главни покретачи главобоља су промена влажности ваздуха и температуре, невреме, сув ваздух… Такође, то могу да буду екстремна топлота или хладноћа, јаки мириси, ветар.

А уз временске прилике увек се јави још неки фактор који додатно утиче на појачавање бола. То може да буде, појашњава др Милица Николић-Урошевић из Дома здравља „Врачар”, и нагли пад шећера у крви, па кад се тај проблем укрсти са променом времена – и здравствене муке су веће.

– Због промене времена код многих људи је дошло до наглог скока крвног притиска, што је изазвало веће главобоље. Зато је битно да они који су имали таквих проблема ових дана посете лекара како би проверили ниво притиска и утврдили да ли је он добар и да ли је потребна терапија. Више се јављају и људи са инфекцијама горњих дисајних путева што им такође изазива болове у глави – додаје др Николић-Урошевић.

Када се временске прилике устале, а главобоља и даље не престаје, важно је, истиче др Сања Пејовић из Клинике за неурологију Војномедицинске академије, потражити помоћ неуролога како би се открио узрок проблема. То су ситуације када главобоља нагло настане, појави се у току или после физичког напора, или када се уз болове јаве и неуролошки испади и дође до измењеног менталног статуса особе.

– Не треба се лечити на своју руку ни када главобоља настане код пацијената старијих од 50 година који је раније нису имали, када болове прати поремећај крвног притиска или повишена телесна температура. Доктору се морају обратити и оболели од карцинома или АИДС-а који имају јаку главобољу, али и они који сматрају да је то најинтензивнији бол који су имали први пут у животу. Неуролог мора да се консултује и ако се уз главобољу први пут јави и епилептични напад – наглашава др Пејовић.

Истраживања показују да се око милион Американаца суочава са болним главобољама у периоду прелаза пролећа у лето, као и лета у јесен. Око 80 људи са карактеристичним главобољама осећа болове у просеку 12 недеља сваке године и то углавном онда када су сезонске промене времена. Лекари објашњавају да је веома важно да особа када има главобољу не треба да пије алкохолна пића и да пуши цигарете.

У нападу главобоље најбољи лек, осим неког аналгетика, јесте одмор. То значи да особа треба да замрачи просторију у којој се налази, легне и затвори очи. После неколико сати, већина људи боље се осећа.