Стари аутомобили загађују Србију

Извештај Агенције за заштиту животне средине показује да је становништво Србије изложено загађењу сумпор-диоксидом више него у земљама Европске уније. Аерозагађење потиче и од чађи, односно црног дима, и других прашкастих материја које угрожавају здравље и екосистеме.

Главни извори загађења ваздуха су: термоелектране, топлане, котларнице, ложишта, рафинерија нафте, индустрија – посебно хемијска, депоније, отпади и саобраћај. У знатном порасту је концентрација загађујућих материја које потичу од издувних гасова моторних возила на најпрометнијим раскрсницама и улицама Београда, Ниша, Новог Сада, Суботице, Ваљева, Чачка, Крагујевца, Ужица, Зрењанина. Концентрација угљен-моноксида, азот-диоксида и олова праћена је у Београду на 12 мерних места, а у Новом Саду на 15. Вредност ових загађујућих материја прелазила је дозвољену средњу годишњу вредност. Инжењер хемије Војислава Дудић, из Центра за хуману екологију и хигијену Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут”, сматра да би требало узети у обзир просечну старост возила, малу пропусну моћ главних саобраћајница. С обзиром на те чињенице, загађење ваздуха које потиче од издувних гасова моторних возила постаје један од најактуелнијих проблема Београда. Старо језгро града карактеришу уске улице кроз које пролази и до 5.700 возила на сат. Овоме треба додати податак да је Србија, осим БиХ и Македоније, једина земља у Европи која није спремна да укине употребу оловног бензина који спада у групу великих загађивача и главних узрочника нарушавања здравља становника.

Посебно треба пратити утицај олова и угљен-моноксида на здравље оних који су највише изложени дејству ових штетних материја (саобраћајна полиција, запослени у киосцима, грађани који станују у непосредној близини саобраћајница у централној градској зони).

У истраживању Покрајинског секретаријата заштите животне средине у Новом Саду наводи се да је квалитет горива незадовољавајући и да представља главни узрок повећаног загађења ваздуха бензеном на најпрометнијим раскрсницама у градовима Војводине. Бензен се налази на листи десет најопаснијих канцерогена. Европска унија је 2000. смањила дозвољену количину бензена у моторним возилима са пет на један одсто.

Др Бранислава Матић, специјалиста хигијене и екологије из Републичког института за јавно здравље, истиче да се праћење квалитета ваздуха врши према подзаконским актима (правилник-уредба, с обзиром на то да законски акт из те области није усвојен). Овом уредбом за 2006. и 2007. годину предвиђено је праћење утицаја загађења ваздуха на здравље људи у Београду, Бору, Крушевцу, Панчеву, Суботици, Шапцу, Косовској Митровици, Новом Саду, Крагујевцу, Нишу, Чачку, Беочину, Косјерићу, Смедереву и Параћину. Није прецизирано по ком систему квалитета би се прикупљали такви подаци, која установе би била задужена за тај посао, као ни којим новцем би се покрили трошкови. Како сматра др Матић, све то би морало да буде јаснодефинисано, пошто се запажа извесна безвољност у овим градовима када је прикупљање и уступање таквих података институцијама републичког значаја у питању, будући да је потреба за систематизовањем таквих података изузетно велика. Изнети проблеми могу се решавати само уз постојање законских и подзаконских аката, што није случај, тврди она.